Борба, 15. 12. 1994., стр. 8
8 Ки
СУКОБ ИЗМЕЂУ РУСИЈЕ И ЧЕЧЕНСКЕ РЕПУБЛИКЕ
Отпор Чечена пред Грозним
Председник Чеченије Џохар Дудајев позвао своје присталице на тотални рат, а мировни преговори започети у понедељак, јуче су прекинути 3 >
Ројтер и АФП за „Борбу“
Грозни, Москва. — Руске трупе које напредују према главном граду Чеченије Грозном наишле су и јуче на оружани отпор чеченских снага. Председник Чеченије Џохар Дудајев позвао је своје присталице на тотални рат а мировни преговори, започети у понедељак, јуче су прекинути.
Три колоне руских трупа са неколико стотина тенкова и више хиљада војника, од којих је једна стигла на 15 километара од Грозног, напредују према главном граду Чеченије са севера, запада и истока.
Део једне колоне које се Грозном приближава са запада, јуче је зауставила група од око 500 житеља овог дела Че-
финитивно завршена, јер Москва инсистира да Чеченија потпише документ којим се потврђује да је ова република део Руске Федерације. Чеченска делегација је напустила Владикавказ и упутила се ка Грозном на консултацију са председником Џохаром _ Дудајевим. _ Агенција Итар-Тас је претходно пренела изјаву чеченског државног тужиоца Усмана јамијева да су члановима чеченске делегације „постављани такви услови да су били приморани да прекину преговоре“. Јамијев је такође рекао да их је „он позвао да се врате у Грозни“. Чеченски лидер Дудајев је јуче ујутро преговоре оценио као „фарсу“, и позвао своје присталице на герилски рат
Гор у Москви
У Москву је јуче допутовао амерички потпредседник Ал Гор
БОРБА ЧЕТВРТАК 15. ДЕЦЕМБАР 1994.
ИСЛАМСКИ САМИТ У КАЗАБЛАНКИ
Мало о Босни мало о екстремизму
Казабланка, (Ројтер). — Дру гог, завршног дана Седмог са мита земаља чланица Органи зације исламске конференци је, главне теме разговора лиде ра из 52 земље биле су Босна исламски екстремизам и ме ђуарапски односи.
Одлучено је да се скуп завршу издавањем две декларације једном о Босни, док би се дру га бавила кључним питањимг односа између исламских зе маља.
Према "речима египатској председника Хоснија Мубара: ка, исламски екстремизам на носи огромну штету муслима: нима, што је довело до „мањкг симпатија за Муслимане у Босни“. Са истим циљем је ма: рикански краљ Хасан предло: жио да се формира „исламска верзија Ватикана“, која би се супротставила __фундаменталистичким „јересима“ и окон-
иу
O OI 25
на разговоре са руским премијером Виктором Черномирдином и другим руским високим званичницима, у светлу затегнутих руско-америчких односа и забринутости међународне заједнице због рата у Чеченији. У Кремљу се наводи да би Гор
чала доктринарне неспоразу“ ме. -
Спор Ирака и Кувајта решен је компромисно — поздрављено
могао да се састане и са председником Јељцином, а обавештени извори наводе да би тема овог разговора могла да буде план НАТО да алијанси прикључи и земље које су раније биле у саставу бившег Совјетског Савеза.
ченије па су руски војници били принуђени да се повуку. Јучерашње борбе почеле су у зору, нападом на чеченске положаје западно од Грозног. Два руска војника погинула су када је оборен хеликоптер код места Ново-Сурвој на око 40 километара од главног града. Трећи члан посаде је рањен, а чеченски војници су га заробили и пренели у болницу. Мировни преговори између руске и чеченске делегације у Владикавказу јуче су прекинути. Мада је у првим извештајима наведена оцена руских званичника да то не значи и неуспех преговора, чеченске власти су касније саопштиле да је ова рунда преговора де-
урна Махатме Гандија
Њу Делхи (Ројтер). — Урна Махатме Гандија највећег политичког и духовног вође Индијаца појавила се после 44 године у сефу једне провинцијске банке, саопштила је јуче влада Индије.
Државна банка Индије чувала је кутију у својој филијали у Катаку у Источној Индији од 1950. године, рекао је у индијском парламенту Чандрашекара Мурти из Министарства финансија Индије. „Државна банка Индије је објавила да се у кутији величине 46 пута 46 пута 51 налазила урна Гандија, донета 29. новембра 1950. године“, изнео је у свом писаном одговору на посланичко питање. Он је такође рекао да је ондашњи секретар главног министра државне владе Ориса донео исту кутију у банку 1950. године и од тада се она налази у сефу провинцијске банке у Катаку.
Махатму Гандија који је одиграо кључну улогу у догађајима за индијску независност, убили су Хинду фанатици 1948. године, неколико месеци након што је Индија извојевала независност. Ганди је кремиран на обали Јамуна реке у Делхију.
против руских трупа које се приближавају главном граду да га опколе и блокирају. „Недопустиво је да се преговори воде истовремено док се бомбардују насељена места“, изјавио је Дудајев чеченској телевизији у уторак увече, и додао да „Чечени сада штите не само свој живот него и право на слободу свих народа Кавказа“.
Јуче је Пан-кавкаски оружани покрет саопштио да позива добровољце да се придруже чеченским снагама у борби против руских трупа у Чеченији, саопштила је агенција Интерфакс. Руски министар иностраних послова Андреј Козирев упозорио је јуче на „мешање у.
УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ
Ништа од самита СБ
Слободан Павловић
И НИ ИН дописник „Борба“ из Вашингтона
Имајући у виду како ствари иду тамо где морају да се окупљају и разговарају, не изненађује много што су главни протагонисти светске политике ескивирали једну своју свечарску приредбу. У Њујорку је, наиме, полузванично потврђено да је, практично, пропала идеја о самиту 15 земаља из састава Савета безбедности које су крајем јануара требало да се окупе у седишту УН са дневним редом посвећеним спречавању, заустављању и отклањању последица регионалних конфликата у свету.
„За успех једног оваквог сусрета, потребно је пуно ангажовање свих учесника. У овом тренутку, међутим, то није могуће обезбедити“ — констатовао је са приметним жаљењем представник Аргентине у УН Емилио Карденас, чији је председник Карлос Менем (као јануарски председавајући Савета безбедности) изгубио животну шансу да води скуп на коме би учествовали шефови држава или влада САД, Русије, Кине, Британије, 'Фран-
унутрашње послове Русије“, реагујући на изражену забринутост неколико земаља због руске интервенције у Чеченији. „Не бих ни једној земљи препоручио да се меша у унутрашње ствари Русије“, рекао је Козирев и додао да би то могло изазвати озбиљне проблеме за те земље“.
Процењује се да је порука руског шефа дипломатије упућена пре свега Естонији која је _
цуске, Чешке, Нигерије, Омана и Руанде, као и Немачке, Италије, Боцване, Хондураса и Индонезије.
Што је, међутим, било било је. Идеја рођена пре шест месеци, на једном амбасадорском ручку код Бутроса Галија — а по угледу на самит из јануара 1992, кад су Буш, јељцин, Митеран, Ли Пенг, Мејпор, Мијазава, Рао и остали разговарали о „дневном реду за мир“ — морала је да буде напуштена и пре него што је почела да се реализује... Не без разлога: свођење биланса не би било најпријатније у суочавању са Босном, Ираком, Руандом, Сомалијом (из које се управо припрема нимало славно повлачење „плавих шлемова“), Анголом и осталим неуспесима светске организације. Са овим ширим, белосветским темама још би се некако изишло на крај у овом пригодном тренутку, да није неких појачаних домаћих главобоља које главним играчима не дозвољавају ни да помишљају на јануарско путовање у Њујорк:
— Последње што би требато Билу Клинтону, било би да
протестовала због, како је навела, „агресије на Чеченију“.
Москва је јуче саопштила да ће Русија Чеченији помоћ од 300 милиона долара када буду окончани сукоби у со републици. _. извештају који је на ванредном саста специјалне владине комисије за Чеченију јуче изнео први заменик председника руске владе Олег Сосковец наводи се да ће Русија учествовати у обнови комуникација и железничких пруга у региону северног Кавказа.
кроз месец дана диже прашину у Савету безбедности — у тренутку кад ће, по свему судећи, водити са новим републиканским Конгресом битку на живот и смрт око (не)подизања америчког ембарга на наоружавање муслиманско-хрватских снага у Босни.
— Борис Јељцин ионако има проблема преко главе код куће и у свом „ближем иностранству“ које је почело да се помиче према Атлантском пакту — а сад је дошла и ова мука са Чеченијом, која има прилично добре шансе да се ускоро појави као једна од сталнијих тачки дневног реда на Савету безбедности;
— Кинези — имајући у виду могуће покретање питања Тајвана, Хонгконга и људских права — такође су за то да се сачека „нека повољнија прилика“; — Мејџор и Митеран (судећи према сигналима из Лондона и Париза) били су за ову свечарску манифестацију на њујоршкој Источној реци, али без сагласности горепоменуте тројке ту, очигледно, ништа није могло да се учини.
је ирачко признање суседа, али је на инсистирање Кувајта у декларацију ушла одредба да се Ирак мора придржавати релевантних резолуција Савета безбедности.
Питање Јерусалима није се нашло на врху дневног реда, како се очекивало. Самит, покушавајући да избегне сукоб Палестинаца и Јордана око надлежности за чување светих места у Јерусалиму, није подржао захтев јорданског краља Хусеина да се Јордану призна право „чувара светих места“
" како је истакнуто у мировном
споразуму са Израелом.
Самит се осврнуо и на питања палестинских територија које под окупацијом држи Израел, грађанским ратом у Авганистану, санкцијама УН уведеним против Либије, Сомалијом, питањем Кашмира и сукобом Јерменије и Азербејџана.
Курди за
федерацију
«с Турском
Београд. „Ми смо, као покрет, против рата и проливања крви, али нам турска влада није дала другу могућност. И овом приликом позивамо турски режим на преговоре и политичко решење нашег проблема“ — рекао је, између осталог, шеф делегације Националног фронта за ослобођење Курдистана Махир Велати на јучерашњој конференцији за штампу у Међународном прес центру у Београду. Делегација је боравила у Београду у дводневној посети на позив југословенске лиге за мир.
Велати је за страдање курдског народа оптужио како САД тако и режиме у Турској и Ирану, додавши да је увек постојао прећутни договор Турака, Персијанаца и Арапа око курдског проблема.
Он је подсетио да је само у току прошле и ове године уништено више од две хиљаде курдских села, те да је убијено око 500 цивила који уопште нису учествовали у борбама.
E. E,