Борба, 15. 12. 1994., стр. 9

БОРБА ЧЕТВРТАК 15. ДЕЦЕМБАР 1994.

ПОЛИТИЧКА КРИЗА ПОТРЕСА ИТАЛИЈУ

Нећу одустати — изјавио премијер Берлускони и после седмочасовног саслушавања пред миланским истражним судијама

Илија Мимица специјално за „Борбу“ из Рима

Силвио Берлускони није спреман да „одустане“ а Италија ризикује „дугу политичку агонију“ — предвидео је прекјуче, након маратонског премијеровог саслушања пред миланским судијама -из пула „чисте руке“ — торински дневник „Стампа“. Чини се, тако, дау "брзи крај седмомесечне владе финансијско-медијског магната, осумњиченог да је знао за корупцију коју су фирме његове империје „Фининвест“ вршиле 1990- 1991. y peдовима финансијске (пореске) полиције, у Италији верују сви осим самог Берлусконија. Политички коментатори су чак више него уверени у такав исход ове политичке кризе отворене чим је Берлусконијева тространачка влада ступила на сцену. Своје уверење коментатори аргументују у изјавама водећих личности из редова саме владине коалиције које се своде на једно: овој је влади дошао крај.

Потресн на берзи

„Нећу одустати“ — изјавио је Берлускони након прекјучерашњег маратонског саслушања пред миланским судијама. Он је закључио како против њега нема ни једног чврстог

доказа, већ само сумње. Оптужио је милански судијски форум што истражује димензије великог корупционашког скандала за „неправду-спектакл“ и целу ту аферу назвао „завером против мене и моје владе која је толико широка и интензивна да се може упоредити са државним ударом“. Маратон у миланској палати правде — а овдашња штампа назвала га је већ „најдужим даном“ у историји Талијанске републике, увериле су чак и водеће личности његове коалиције да је владина криза неминовна. Чека се само да до краја децембра парламент изгласа буџет за идућу годину, па да криза крене својим неминовним током ка формирању владе која би Италијане, вероватно већ идућег пролећа, извела на превремене политичке изборе.

Барометар такве генералне кризе, за коју домаћи аналитичари оптужују пре свега Берлусконија, су потреси на валутним и пословним берзама Италије. Лира стално бележи рекордне губитке у односу на марку и долар — јуче 1:1042-43 односно 1:1637, док се крах на берзи акција рачуна у хиљадама и десетинама хиљада милијарди. Берлускони је, међутим, изјавио да ће за-

ОДУСТАЈАЊЕ ПРВАКА ФРАНЦУСКИХ СОЦИЈАЛИСТА ОД ПРЕДСЕДНИЧКЕ

КАНДИДАТУРЕ

после Делора2

Мирко Кларин дописник „Борбе“ из Брисела

Одустајањем од кандидатуре на председничким изборима у Француској, председник Европске комисије у одласку, Жак Делор, завио је у црно не само француске социјалисте, него и европске федералисте. Док је првима јасно да, без њега, немају шта да траже на председничким изборима, други су принуђени да се гласно питају: има ли Европе после Делора2

Први одговори на „наслов-

— но питање“ набијени су сум-

њом и песимизмом. Делорово одустајање се интерпретира као „лош сигнал за будућност Европе.“ Не само зато што ће, уместо њега, у Јелисејску палату доћи један од двојице кандидата деснице (Баладир или Ширак), чије се визије „Европе“ све радикалније разликују од Делорових.

О Баладировој визији „Европе“ довољно говоре комплименти које је француском председнику "владе упутио британски премијер. У подужем чланку објављеном 30. новембра у париском „Монду“, Баладир је одлучно одбацио еволуцију у правцу европског федерализма и заложио се за ограничавање моћи Комисије, у којој је препознао потенцијално опасни ембрион „федералне владе“. На шта је Мејџер изјавио како би тај чланак могао и он да потпише. Други председнички кандидат деснице, Жак Ширак, већ је узнемирио европске партнере залагањем да се на референдуму одлучи о приступању Француске монетарној унији,

остављајући утисак да би се Париз под његовим председништвом могао одрећи дела

_ обавеза преузетих у Мастрих-

Проблем, међутим, није само Француска, већ општа клима и ситуација у Европи. Клима се, последњих година, описује као наглашено „евроскептична“, а ситуација је да су свуда унаоколо слабе, климаве и компромитоване владе, које су самим тим подложније таквој клими.

Функционисање – европске интеграције је, до сада, у највећој мери зависило до осовине Париз-Бон, те су у описаној клими и ситуацији све наде „униониста“ полагане у уиграни тандем Делор-Кол. Делоровим одустајањем Кол је, међутим, остао без партнера, и то управо у тренутку када је најавио да ће јачање европског је-

динства бити централна прео- ,

купација његовог последњег канцеларског мандата. А оно што, упркос идеолошким разликама, уједињује француског социјалисту и немачког хришћанског демократу, јесте њихово чврсто убеђење да само јака Европа може да апсорбује амбиције јаке Немачке и дефинише нове односе са Сједињеним Државама и Русијом.

Француска десница, међутим, не дели такво уверење. Напротив, њено узмицање од „све тешње Уније“ тумачи се страхом њених бирача од нарасле

немачке моћи. „Европа“ је, по њима, прихватљива само у мери у којој служи као средство за промовисање француских националних интереса. Јасно, на рачун интереса других, а пре свега Немачке.

СВЕТ,

почети посао наставити „па нек кошта шта кошта“. Чак је најавио како ће ускоро поднети владин програм за идућих шест месеци које му политичке прогнозе не дају.

Припремљен терен

„Влада још није мртва, али је свакако врло болесна“ — изјавио је председник Сената и један од првака Берлусконијеве Форце Италије Карло Скоњамиљо. Тространачки кабинет формиран након избора у марту ове године напушта и његов најјачи партнер — Северна лига. Један од водећих лигиних министара у влади, Франческо Сперони, сматра да влада „још није мртва, али је умирућа“, док лигашки вођа Умберто Боси отворено каже да се чека само изгласавање буџета. Да су влади дани одбројани сматра и њен потпредседник из редова неофашистичког Националног савеза Ђузепе Татарела.

Терен за кризу је већ припремљен: опозиција и владина Северна лига су у Сенату повукле све амандмане на буџет како би без препрека био изгласан, а у посланичком дому су већ поставили три захтева за гласање о неповерењу. Углавном, тражи се убрзавање кри-

Предност су му давале све анкете: Жак Делор

Делорово одустајање од кандидатуре у тренутку када су му све анкете давале предност у односу на оба конзервативна конкурента за Јелисејску палату, тумачи се његовом жељом да се председнички избори у Француској не претворе у „референдум“ за или против европске интеграције, што је десница иначе прижељкивала и најављивала. Делор би можда добио те изборе, али би Европа могла само да изгуби у кампањи која би оштро поделила Французе и изазвала подозрења суседа и савезника. А председник Делор, са конзервативном владом и десничарском већином у Парламенту, не би био у стању да испоручи програм промена с којим је добио изборе.

Одустајући од кандидатуре да би заштитио Фрацуску од такве кампање и поделе, Делор је — кажу његови сарадници — хтео истовремено да сачува шансе за будуће европско јединство. Убеђен је да ће, тако, учинити више за европску интеграцију, него што би био у стању да учини на челу подељене Француске, делећи власт са људима који не деле његове визије „све тешње Уније:--“ |C} Još govore šta тиче:

_OČNAA (Difi) tuča

Џ _011/64 19 29 | novogodišnji popust 20% NA SOČIVA SVIH VRSTA

* Mouyci4u * pacupooaje * забава

KoHraKr ren: 011/655-402, КИРИ НЕМ

МАМКАША о МЕЗЕ NJI = 18ћ, subota 8h - 15ћ о 11487" 658, 444-1981 Киријето-ргодајето stanove svih kvadratura; zamena stanova, iznajmljivanje stanova. \ - stanodavcima besplatno - „је Mi smo drugačiji - profesionalni оу

štedijivi Vaš partner.

„МАРА

Slobodan Santrač, Soldatović, Miodrag Brus Vilis, Glorija |

Đurđija Cuetić, Jovan Petrović, Bojan Suđić, Estefan. |

[]} Zašto ovog decembra u Srbiji nema izbora?

(1 Како се 30.000 vikendaša u Crnoj Gori|plaćati dažbine? 5

Sve što volite da čitate – naći ćete u

"Novoj NADI" "Моуа МАРА" - Vaša NADA! "NADA" je uvek na ан] strani!