Борба, 08. 07. 2003., стр. 21

ue i

Pozorišna sezona pod lupom

Kao svojevrsni presek minule pozorišne sezone, iz štampe je izašao novi 106. broj pozorišnih novina LUDUS.

Tradicionalno sam finiš pozorišne sezone označen je Sterijinim pozorjem, pa je to zapravo i centralna tema najnovijeg LUDS-a. Ovom festivalu drame i pozorišta, fenomenu nove evropske drame, koja Je bila i tema Simpozijuma ovogodišnjeg 48. Pozorja, na LUDUS komentarišu pozorišni kritičari, teatrolozi, ı sami pozorišni stvaraoci, učesnici Sterijade – Darinka Nikolić, Tomaž Pandur, En Ebersfild, Miki Radonjić, i drugi.

Centralni intervju posvećen je Branku Cvejiću, dramskom umetniku i upravniku Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koji govori o svojim počecima u ovom prestižnom teatru, sećajući se ı glumačkih veličina iz istori– Je našeg pozorišta sa kojima se susretao ı igrao kao mladi glu-

mac u JDP-u. Sagovornik LUDUS-a je i Uliks Fehmiu, glumac koji Je početkom 90-tih napustio Jugoslaviju i promenio profesiju, da bi nedavno zablistao u pozorišnoj produkciji koju Je režirao Piter Selers.

Za LUDUS govore ı Voja BraJović, glumac koji je izgovorio prvu repliku na novootvorenoj sceni JDP – a, Elizabeta Đorevska, koja je nedavno imala premijeru na kabaretskoj sceni Pozorišta na Terazijama, Gordan Kičić, glumac u usponu, Zoltan Pleti, naš glumac koji karijeru ostvaruje uspešno u inostranStVU... U ovom broju su prikazana i zbivanja na pozorišnim festivalima u Pirotu, Subotici, sa Linhartovih srečanja u Sloveniji. LUDUS beleži ı odjeke Geteovog “Fausta”, predstave Narodnog pozorišta na stranicama nemačke štampe, kao i sa osnivan– ja skupštine ASSITEJ (Asocija-

LOS ANĐELES

– Film “Terminator 3: ustanak mašina” koji je počeo da se prikazuje u Americi u svojoj pozadini ima političke ambicije glumca Arnolda Švarcenegera koji namerava da sledeće godine postane guverner Kalifornije. a

Američki mediji koji poveZuju izlazak filma sa početkom izborne kampanje Arnolda Švarcenegera već su ga “prekrstili” u “Guvernator”.

U jednom intervjuu na američkoj televiziji “Ej-Bi-Si”, Švarceneger, ubeđeni republikanac, odbacio je ideju da bi nedostatak iskustva u politici mogao da utiče na njegovu sposobnost da u pofpunosti obavlja dužnost guvernera.

“To Je ono što će vam reći političari, ali to ne mora po svaku cenu da bude tačno. Nelson. Mandela se nikad nije bavio politikom. U zatvoru je proveo 26 ili 27 godina, a zatim Je vodio Južnoafričku Republiku i fantastično obavio posao”, komentarisao je on. “Postoji trenutak kada neka osoba van politike treba da se umeša i uzme stvari u ruke. Mislim da je u Kaliforniji doŠao taj trenutak”, izjavio je on implicitno kritikujući sadaŠnjeg guvernera Kalifornije,

: demokratu Greja Dejvisa.

Vidi sebe kao guvernera Kolilornije: Arnold. Svarceneger

Ne može se reći da Švarcenegeru nedostaju političke veze pošto je oženjen Marijom Šrajver iz klana Kenedijevih. Ona međutim nije entuzijasta po tom pitanju i, kako prenosi AFP, više bi volela da njen muž ne napušta Holivud zbog politike.

Glumčevi obožavaoci se slažu sa Marijom Šrajver. “Mi želimo da on ostane van politike zato što je to prljava i korumpirana igra”, izjavio je jedan od osnivača kluba ŠON. cenegerovih obožavalaca.

kultura

Sagovornik 106. LUDUS-a :

cija pozorišta za decu) Centra za Srbiju i Crnu Goru. Za LUDUS pišu ı Vera Konjović, Eleonora Prohić, Olivera Milošević, Mir-

Elizabeta, Đorevska

Jana Vukojčić, a dnevnike su vodili Jovan Cirilov, Marija Crnobori ı Ana Vujanović.

Mj. R.

JEKATERINBURG

· lerminafor 3” za Na stratištu muze| izbornu kamponju

U Eerinburčkom crkvenom kompleksu na mestu gde Je streljana ruska carska porodica gradiće se muzej posvećen POšičdnjem ruskom caru Nikolaju II i njegovim bližnjim. Složenom poslu formiranja i gradnje muzeja pristupili su graditelji, istoričari, istoričari umetnosti i sveštenici, prenosi agencija RIA “Novosti”.

Kako je saopšteno u Crkveno-naučnom centru “Pravoslavna enciklopedija” pri moskovskoj Patrijaršiji u muzeju će se naći oko 70 eksponata iz fonda zavičajnog muzeja. Među njima su kopije portreta članova carske porodice i oblik prostorije u podrumu Ipatijevskog doma poput one gde je

streljan Nikolaj II, njegova žena i deca.

Za rad u muzejskom kompleksu Jekaterinsko ministarstvo kulture specijalno obučava vodiče. Kako se po završetku rada očekuje veliki broj posetilaca ministarstvo će formirati specijalni biro za posete.

Dinastija Romanov (1613 1917) čiji Je predstavnik ruski car Nikolaj II, potiče iz stare bojarske porodice iz 14. veka. Njihovi poznati predstavnici su Petar Veliki, Katarina II, Nikolaj I. Romanovi su svrgnuti s vlasti 1917. februarskom revolucijom, a car i njegova porodica su tada streljani.

Konkurs za ruskog Bukera

Žiri za dodelu godišnje knjuževne nagrade “Buker - otvorena Rusija” objavio je duži spisak književnih ostvarenja koja konkurišu za ovu značajnu literarnu nagradu.

Na spisku su se našla dela takvih autora kao što su Andrej Gelasimoy (“Godina obmane”), Anatolij Najman (“Svi i svaki”), Leonid Zefirovič (“Kazaroza”), Dmitrij Bikov (“Ortografija”) i drugi, Javlja agencija Itar-Tass.

Ovogodišnji žiri Bukera, čij je predsednik Jakov Gordin, čine književni kritičar Irina Rodnjanska, TV komentator Nikolaj

Aleksandrov, pesnik, prevodilac i izdavač Maksim Amelin i pijanista Nikolaj Petrov.

“Kratki spisak” u koji ulazi šest autora biće objavljen 2. oktobra, a laureat nagrade Buker biće poznat u decembru ove godine.

Od ove godine novčani deo nagrade Je uvećan I iznosi 15.000 za pobednika, a za ostale koji su ušli u uži izbor, po 1.000 dolara.

utorak, 8. jul 2003. 21 -

| SA PROŠLONEDELJNOG FESTIVALA SRPSKE KUITURE U PARIZU

Poj u kavezu

, Dragane Rusalić i Julijane | Protić; filmska retrospekti| va srpskog istorijskog i do-

Zvezda poejske večeri: Dana

. Dodić

| |

O OI OITOTO VII IrIITIJJITI1UIUUITEE1

kumentarnog filma; koncert Jovana Maljkovića i _ Salsa bend-etno-džez... Poseban utisak ostavila Je atmosfera tokom večeri poezije u sali naše internacionalne škole “Jelena An. žujska” kada su autori čita_ li ili recitovali svoje umoor:ne rođene u dijaspori: Danica Dodić, Ljubomir Petrović, Goran Stojano-

OI IOICOOVOITUA

eaaopaš

cce:

vić, Nikola Šuica, Živomir Petrović, Ranka Todorović-

Grubešić, Ivan Janković,

Vlastimir Stanisavljević i | Miroslav Grujičić.

Zvezda večeri poezije, | nastale u dijaspori, bila je Danica Dana Dodić (49) rođena u Milutovcu kraj Trstenika, a u Parizu od 1978. dobitnica brojnih prestižnih nagrada u Franuskoj ı Beogradu.

Strofe su, pesnika dijapore, bile ı ostale jedina pona, između njih i mesta . rođenja ı svojih predaka. . Stihovali su taj nezaborav, večno prisutan kod svih kojima je život u tuđini, a želja da se vrate na polazna

mesta, da budu pogrebeni.

V. IL.

OS o O AG CG GOO UGUGLUTSSUaCIC(CC\GU1U

OVO IO COTAVAAT

O OTOTATA

GRAMA

O OOOOATAP.

1 LOVATAUVUITUTITNSTYI11VAOJV9AAA0SI

707