Борба, 08. 07. 2003., стр. 6

6 utorak, 8. jul 2003.

мином

PODNOSENJE PONUDA ZA PRIVATIZACIJU DIN-a I DIVA

Rok do Ктаја | jule

Na osnoyu javnog poziva za prodaju drustvenog kapitala preduzecéa DP "DIN" - Fabrika duvana Ni i Duvanska industriја "Vranje" (DIV) AD Vranje, objavljenog 4. aprila ove godine, Agencija za privatizaciju Sr. bie saopStenjem je juce obavestila javnost da je prvobitno zakazan rok za podnoSenje ponuda - 8. juli, odlozen za 22. juli. Do pomeranja roka iz javnog poziva, doSlo je na zahtev ponudaéa, navodi se u saopStenju.

NA KONTROLNIM PUNKTOVIMA SRBIJE I CRNE GORE

Usporen

promeft

Na tim punktovima veliki za- | stoji nastaju zbog sporog carin- | jenja robe, kontrole-putnih isprava, finansijskih, veterinarskih, sanitarnih i drugih kontrola.

Od prevoznika iz Srbije koji, recimo, mleko prevoze u "tetrapaku" zahteva se da robu pretoуаге и Мадпјасе како bi mogli да udu u Crnu Goru.

U OPSTINAMA BACKA TOPOLA I MALI IDOS

Susa ugrozila suncokret

U opstinama Baéka Topola 1 Mali IdoS suncokret je ugrozena ratarska kultura, izjavio je Tanjugu strucni saradnik Zavoda za unapredenje poljoprivrede u Backoj Topoli MilutinVulikié.

On je rekao da su dugotrajna | sua i visoke temperature poremetile sve faze razvoja suncokreta, koji je zasejan na povrsini od 4.660 hektara, isti¢uci da Ge to uticati na znaéajno umanjenje prinosa.

Ratari tog dela severne Backe ne pamte da je suncokret ovako rano cvetao, kazao je Vuliki¢ i ocenio da je zbog ubrzane vegetacije stabljika te uljarice tanka 1 kratka, a glavice male i Sture.

POMOC SAD TELEKOMU SRBIJA

Ро еп об 300.000 dolara

Beograd, (Tanjug). - Agencija za trgovinu i razvoj SAD dodelila je Preduzecu za telekomunikacije "Telekom Srbija" a.d. oko 300.000 dolara za finansiranje neminovnih promena u oblasti tarifne politike "Telekoma Srbija", u skladu sa novim zakonom o telekomunikacijama, saopSteno je iz Telekoma.

Ugovor je juce u ime ameriéke vlade potpisao regionalni ditektor Agencije za Evropu Ned | ae au ime "Telekoma Srbi-

, generalni direktor Drakko | etronie.

сзрррррвроар22200002а

ИЕ

ORIEL ELLE LL URED BSI 0200

разна 020 ВАН 2222 OSE ара 20200 Р ТОР ELBE EO REESE LT TELEES LENSES TREES TENET PEE OTOP

=e ee ERR RR RDN ATR 8H TS S27 ER OR SS ETLOR

AANA ATA

љиљана кина Рока

екопотија

PREMIJER ZORAN ZIVKOVIC U POSETI *IKARBUSU”

тоа Ја ал

Zakon o javnim nabavkama omogucice domacim firmama ugovaranje poslova po svetski konkurentnim cenama kaze Zo-

ran Zivkovié

Premijer Srbije Zoran Zivkovic, istakao je juce, prilikom posete Fabrici autobusa "Ikarbus" A.D. iz Beograda da je privredni potencijal Srbije sedam do osam puta veci od sadaSnjeg. Slicna je situacija 1 u ovom preduzecu koje je programom konsolidacije ponovo poéelo proizvodnju, istakao je Zivkovic.

On je rekao da je buducnost Srbije u vecem koriSéenju potencyala pa i u povecanoj proizvodnji vozila jer stranci i strateski partneri ne treba da donose samo nove tehnologije i kredite, ve¢ i trziSte. Postepeno podizanje proizvodnje Ikarbusa, trebalo bi da dovede do nivoa 12 1999. godine, kada se proizvodilo 800 autobusa godiSnje, rekao je premier. On је napomenuo da ¢e se tokom ove godine, najverovatnije do jeseni, doneti zakon o javnim nabavkama, koji ce olakSati velikim proizvodatima ugovaranje poslova i konkurentne cene u odnosu na proizvoda¢e iz inostranstva.

"Ikarbus" je juée potpisao 1 ugovor o zajednitkoj proizvodnji i razvoju dva autobusa (prigradski i turisti¢ki model) sa holandskom firmom "DAF". Vr8ilac duznosti generalnog direktoTa Ovog prevoznika Srecko Nijeméevic, istakao je да зе га! о povratku "Ikarbusa" u svet konkurencije sa proizvodatima iz inostranstva i da je jedina Sansa Za ovo preduzece, koje je bilo u

proizvedeno 33 autobusa a do kraja godine, planirano je 60 u vrednosti od 360 miliona dinara. Ikarbus bi na taj na¢in obezbedio 50 odsto domacih potreba za

Isporuka 15

_ autobusa Jute je sa parkinga "Tar бива" ззротибепо 15 помћ_ autobusa i to pet zglobnih voта "Гази", zatim pet medugradskih isto prevozniku, a iI skih "Raketi" iz ‘Udic Kako je reéeno u Tee : Сва. vrednost јеф-_

ovim vozilima na gradskim, prigradskim i medunarodnim destinacijama. Predvida se, takode, da se razviju Cetiri nova tipa autobusa i isporu¢i 16 komada za Rusiju. To je prvi izvoz posle dugotrajnog zastoja, istakao je Srecko Nijeméevic.

Marija RaSeta - Vukosavljevic, resormi ministar za saobraéaj

Do irate godine novih 60 autobusa: Пи родог "Катђиза“

ko postoji Sansa izvoza u BiH, Hrvatsku, Makedoniju, Bugarsku, Rumuniju, ak i Rusiju, gde je ugaSena proizvodnja autobusa. Medutim, zbog zastarelosti voznog parka na domacim putevima, uz prosetnu starost autobusa od 15 godina, neophodno je da se proizvode 800 ovakvih vozila umesto sadaSnjih 200. Potrebna je i podrska bankarskog sektora i drzave neposrednim kupceima i proizvodatima.

Za autobuse ¢e biti pooStrena vancarinska zaStita dok ¢e carine ostati iste u Srbiji 1 Crnoj Gori.

cijskog fonda, proda manjinski paket akcija od 35 odsto kapitala, dok se ne pronade strateSki partner putem tendera, naglasio je Aleksandar Vlahovic, ministar Za privredu i privatizaciju. On je текао da ¢e se uskoro u Skup&tini Srbije, najduze za mesec dana, usvojiti novi zakon o lizingu, Sto cée€ uz smanjenje obavezne rezerve banaka pospeSiti kreditni potencijal. Otekuje se i promena zakona 0 javnim nabavkama, kako bi se pomoglo FAP-u, Neobusu i drugim firmama da pronadu svoje mesto na trziStu kao i stra-

"nokdaunu" izvoz. Trenutno je

i telekomunikacije, navela je ka-

NISKI ”NISAL” DOBIO NOVOG VLASNIKA

Kupac bivsi radnik

Nis. - Velika i uspeSna fabrika aluminiJumskih proizvoda "Nisal" iz Nisa dobila je novog vlasnika. Na nedavnom tenderu ovu fabriku je Киро jedini interesent "Domal- inradnik "Nisala", a Cije i ime зе, та зада, пе заopstava. Iza "Domal-i -inzinjeringa" stoji poznata nemactka firma "Siko internacional" koja ima dugogodiSnju poslovnu saradnju sa "Domal-inzinjeringom" i one, kako se tvrdi daje nadu da ée "Nisal" uskoro naci svoje mesto medu vodecim evropskim firmama u ovoj delatnosti.

Predstaynici "Domal-inzinjeringa" veé su prosledili zakljucke rukovodstvu "Nisala" u kojima se kaze da ¢e novi vlasnik u narednih pet godina uloziti 3,1 milion evra u osnoyna 1 300 hiljada evra u obrtna sredstva.

Najznaéajnija ulaganja, kako se tvrdi u zakljuécima novog vlasnika, planiraju se u modernizaciju i osavremenjivanje opreme u pogonima Presaonica i Povrsinska zaStita 1 ta ulaganja ¢e poceti odmah, po potpisivanји kupopredajnog ugovora. Sva ulaganja се se usmeriti u modernizaciju fabrike, kao i u obezbedivanje plasmana na domacem i evropskom trzistu. "Domal inzenjering" i nemac¢ki "Siko internacional" planiraju takode da u krugu "Nisala" otvore centralu za jugoisto¢nu Evropu, a postojeci obim proizvodnje povecéaju sa sadaSnjih sedam na 2.000 tona godiSnje.

Novi viasnik "Nisal"-a se istovremeno obavezao da ce se viska radnika oslobadati postepeno putem penzionisanja 1 dobrovol-

Proizvodi "Nisala" odavno potvrdeni na trzistu

jnim raskidom radnog odnosa i taj proces treba da traje do 2008. godine uz istovremeno zaposljavanje novih, mladih i visokoobrazovanih kadrova.

Proces privatizacije "Nisala" inaée, treba da bude zavrsen do kraja leta. Iako je tenderska komisija republitke agencije za privatiгаси мес donela odluku da "Domal-inzenjering" ispunjava uslov da kupi fabriku samostalni sindikat se tome i dalje zestoko protivi tvrdedi da je ona prodata u bescenje.

S. V. Jovicé

Plan je da "Ikarbus",

preko Ak- ~— teSke partnere. D. M. Solesa

STRUCNJACI INSTITUTA ZA TRZISNA ISTRAZIVANJA UPOZORAVAJU

(Ne)izvesna duznicka kriza

Beograd. (Tanjug) - Rezultati spoljnotrgovinske razmene su sve loSiji i ako se u narednom periodu zadrzi dosdaSnja dinamika, u kojoj je uvoz tri puta veci od izvoza, na pomolu je velika duznitka kriza, Cak i da sve ostale platno bilansne pozicije budu pozitivne, upozorio je jute direktor Instituta za trziSna istrazivanja - IZIT dr Miloje Kanjevac.

On je na konferenciji za novinare rekao da je u maju uvoz bio 2,98 puta veci od izvoza, kao i da u strukturi uvoza najbrze raste udeo robe Siroke potroSnje, kao i u prvih pet meseci, dok se uceSce repromaterijala smanjuje. Istovremeno, u strukturi izмога исезсе оргете орада.

Kao pozitivne stvari u maju, on je naveo pove¢anje porudzbina za industriju, veci rast preradivacke industrije, kao i poboljSano kori8¢enje raspolozivih kapaciteta. Upozorio je da ée Srbiju skup koStati nepoverenje u bankarski sektor, jer gradani raspolazu sa najmanje 2,5 miliyjardi evra (po nekim procenama 4 5) koje Cuvaju kod Кисе.

Ро njegovom miSljenju drzava bi trebalo da da koncesije jednoj uglednoj svetskoj banci da prikuplja deviznu Stednju i da ta sredstva plasira u privredu Srbije.

= вара