Борба, 08. 07. 2003., стр. 7

Zemlja za uživanje

Pelike pripreme za "Atinu 2004” gde će biti održane Olimpijske igre

Letnja sezona je počela a jedna od najtraženijih destinacija je ı Grčka. "Nova Borba" našim čitaocima predstavlja ovu zemlju sa njenim karakteristikama, ı raznim podacima, koji će sigurno biti potrebni onima koji se upute u zemlju "Helena".

Zahvaljujući atašeu grčke ambasade Drososu Hadjitheodoulou objavljujemo ekskluzivne fotografije, poznatih turističkih mesta.

Za one neupućene Grčka se prostire na 131.957 km2. Ono što je zanimljivo Je da ova velika zemlja ima preko 2000 ostrva. Podeljena je na razne regije, a gotovo svaka je upečatljiva na svoj način. Po popisu iz 2001. Grčka ima 11 miliona stanovnika. Glavni grad je Atina, a za nas je najpoznatiji Solun (Tessalonici). Od stanovnika ubedljivu većinu imaju grčki prayoslavci. Manjine predvode Albanci, a ima ı Bugara, Rumuna, Ukrajinaca, Srba... Grčka i Jedna od zemalja članica

EU, a donedavno ı predsedavajuća je da je zemlja koja odlično finansijski stoji, pokazuje podatak da je MOK za 2004. godinu, organizaciju Olimpijskih igara dodelio baš Atini. Za turiste ističemo da je najviša planina, Olimp (2.904 m), najveća reka je Aliakmonas čija dužina dostiže 297 kilometara.

Naši doskorašnji susedi hvale se sa svojim ostrvima

Ko ne poznaje dovoljno Grčku, putem Interneta može puno toga saznati. "Nova Borba" objavljuje poznate Internet adrese. Krstareći ovim sajtom možete puno toga saznati, rezervisati ili kupiti u Grčkoj. WWW.IN.GR. (sajt sa mnoštvom informacija o Grčkoj), WWW.Grec.Gr (oficijelni sajt Vlade),

Infernef pomoć

TU rızam utorak, 8. jul 2003. 7

od kojih je najveći Krit. Za posetioce pominjemo Skijatos, Mikonos, Rodos, Krf, Leros...

Na kraju ističemo da Je za ulazak u ovu državu potrebna viza. Naši građani očekuju da će ı ovaj problem uskoro biti rešen ı da će "Heleni" ukinuti vize, a to automatski znači ı veći broj naših turista u Grčkoj. S. Đurić

WWW.Ana.Gr (najpoznatiJa Informativna Agencija ove zemlje), WWW.Apn.Gr (ukoliko su vam potrebne fotografije ovde sve možete naći), WWW.AvgiL.Org (čitajte novine preko Interneta), WWW.Radio.Gr (slušajte radio stanice na Grčkom), WWW.Gnto.Gr (sve turističke informacije na Jednom mestu).

Oyaca

Leros: Avionom do ovog ostrva

Fruškogorski meneastiri

fi

Internet je mesto gde možete naći skoro sve. Sajt http://novisad.virtualnigrad.com/manastiri.php nudi detaljna objašnjenja o manastirima na Fruškoj Gori.

Već pri letimičnom pogledu na geografsku kartu Vojvodine, u njenom južnom delu, pruža se živopisna Fruška gora, između reka Save ı Dunava. Sa svojim eko sistemom čini jedinstveni

biljnogeografski prostor. Postoje nalazi da Je čovek živeo na obroncima Fruške gore čak 50 000 godina pre naše ere. To dokazuju ı nalazišta iz praistorije kod Čortanovaca i Sremskih Karlovaca.

I u kasnijoj istoriji značaj Fruške gore nije umanjen jer su stari Rimljani sagradili Jedan od svojih najvažnijih gradova baš tu na Fruškoj gori, Sirmium. Danas se na mestu Sirmiuma nalazi grad Sremska Mitrovica. Ime Severna Sveta gora nije slučajno dato,

Jer na Fruškoj gori se nalazi čak 16 manastira.

Neki od tih manastira potiču čak iz 12. veka. Imena manastira su: Beočin (osnovan krajem 15. veka), Bešenovo (osnovan 1467. godine), Divša (osnovan krajem 15. veka), Grgeteg (osnovan 1471. godine), Jazak (osnovan 1736. godine), Krušedol (osnovan 1509. godine), Kuveždin

(osnovan oko 1566. godine), Mala Remeta (osnovan sredinom 16. veka), Novo Hopovo (osnovan polovinom 16. veka), Petkovnica (osnovan polovinom 16. veka), Privina Glava (osnovan krajem 12. veka), Rakovac (osnovan krajem 15. veka), Šišatovac (osnovan početkom 16. veka), Staro Hopovo (osnovan krajem 15. veka), Velika Remeta (osnovan sredinom 16. veka), Ravanica (sredinom 16. veka).

K. Jovanović