Борба, 04. 09. 2003., стр. 12

|| 2 četvrtak, 4. septembar 2003.

ODGOVOR MAKEDONSKIH VLASTI NA ULTIMATUM ALBANSKIH TERORISTA

Nema pregovora sa eksfremistima!

Skoplje. – Portparol makedonske Vlade Sašo Čolakovski i izjavio Je u utorak uveče, povodom ultimatuma koji je albanska ekstremistička grupa ANA uputila vlastima tražeći da se snage bezbednosti povuku sa severa Makedonije ili će započeti “ne pregovaraju ”. Vlada je odlučna da izjavio jC

oružani sukob, da vlasti sa ekstremistima

izoluje i eliminiše te grupe”, Čolakovski nacionalnoj agenciji Mak-

faks.

Ultimatum, koji je ANA uputila preko svog sajta na Internetu, istekao je u utorak popodne, ali su predstavnici te ekstremističke grupe, posle tri sata razgovora sa poslanicima albanske manjine, odlučili da odlože istek roka, ne odredivši nov datum do kojeg bi vlasti trebalo da odgo-

· Neosnovan sirah?

Prag, - - NATO ne veruje da se | iza samoproklamovane Albanske nacionalne armije (ANA) krijč nekakva velika grupacija ı ne · smatra da ima osnova za strah od cventualnog početka ozbiljne destabilizacije. u regionu, izjavio Jc jučc portpar Seyernoatlant- . ske alijanse Mark Lojti. __ __U izjavi za radio Slobodna Evro dom naredbe “šefa plavnog, njenim dvema M

čajna vojna OOU. nema odršku masa. %, i definitivno nije armija

- . o |

~ rek ( Je

vore, javlja AFP pozivajući se na Izvorc bliske ANA.

Kako je novinarima izjavio jedan od poslanika, Hisni Šaćiri, ANA je iznela pet zahteva, među kojima su povlačenje specijalnih policijskih snaga sa severa Makedonije, amnestija za sve bivše pobunjenike ı oslobađanje svih onih koje ANA smatra političkim zatvorenicima. Ti zahtevi su izneti makedonskim vlastima, ali nikakav datum nije određen za odgovor na njih, rekao je dai.

Portparol! makedonskog Ministarstva inostranih poslova Mirjana Kontevska izjavila je da makedonske snage bezbednosti drže pod kontrolom situaciju u reg1onu ı da su odlučne da zaštite stanovništvo od kriminalno-ekstremističkih grupa.

EU NE ŽELI DA SE MEŠA U EKONOMSKI SPOR HRVATSKE I SLOVENIJE

Samo preporuke

Zagreb (Tanjug) - Evropska unija neće da se direktno meša u spor Hrvatske ı Slovenije zbog eko-

·nomskog pojasa, već će Jedino da pokuša da podstakne dve susedne zemlje da što pre reše svoje nesuglasice, izjavio Je za “Vjesnik” diplomata jedne važne evropske države nakon prekjučerašnjeg sastanka u Ministarstvu spoljnih poslova. Saveznišfvo Ljubljana. - Slovcnačk hrvatske napetosti DOB |. nhaja„ve Hrvatske da će | isključivu ckonoms

Jadranskom moru su njenih predizbornih po

za, koji se neće zaoši jer bi 0 __

Neimenovani diplomata ocenio je da bi Slovenija trebala da smiri žestoku retoriku, a Hrvatska bi trebala da se pazi najava o jednostranom proglašenju ekonomskog pojasa. “EU tek treba da se dogovori o politici prema sopstvenim mori-

„ma i proglašenju zaštićenih zona,, ” ali je sasvim sigurno da Brisel neće da blagonaklono gleda ako dođe do jednostranih poteza”, izjavio je rečeni diplomata.

U EU smatraju da je svađa Hrvatske ı Slovenije sasvim nepotrebna, a pogoršanje odnosa dve zemlje štetiće ı jednoj ı drugoj. Službeni Brisel neće da se direktno meša u rešenje hrvatsko-slovenačkih problema, ali će da ceni sve poteze koji budu išli prema smirivanju situacije.

EU načelno podržava nove poglede na zaštitu zatvorenih ı poluzatvorenih mora, altı Još uvek nije definisala svoju zajedničku politiku. Veliki sastanak o zajedničkoj politici o tom pitanju održaće se u decembru u Veneciji na kraju italiJanskog predsedanja EU, a do tada se očekuje da Hrvatska ı Slovenija zakopaju ratne sekire ı obnove diplomatski dijalog kako bi se pokrenuli ozbiijni razgovori o zajedničkoj zaštiti Jadranskog mora.

Predsednik Evropske konvencije Valeri Ziskar D” Esten pokqzao je juče pred EU parlamenfarcima U Strazburu primerak nacrta evropskog Ustava

Rojjers

U NAJVEĆOJ POSLERATNOJ AFERI U BiH

Lagumdzija odbacuje optužbe

Sarajevo (Tanjug) - Predsednik Socijaldemokratske partje (SDP) Bosne i Hercegovine Zlatko Lagumčžija odbacio je juče optužbe da je “pripremao državni udar”, koje, prema sarajevskom listu “Dnevni avaz”, proizilaze iz izveštaja Obaveštajne službe Federacije Bosne i Hercegovine posle višemesečnogi prisluškivanja bivšeg šefa Federalne obaveštajne službe Munira Alibabića. A

Lagumžžija je, u izjavi za sarajevsko “Oslobođenje”, rekao da su te objavljene optužbe kulminacija koordinisanog napada Stranke demokratske akcije ı Hrvatske demokratske zajednice, šefa Federalne obaveštajne službe i vlasnika “Dnevnog avaza”.

“Sada Je očigledno da se i obaveštajne službe ı mediji pod kontrolom političkih i običnih kriminalaca koriste kao oružje u rukama političke i mafijaške strukture koja želi ıli da pokrije svoju nesposobnost u vođenju državc ili da Iegalizuje male imperije koje su nastale na pljački”, navodi Lagumdžija. Dodaje da je reč o “najmonstruoznijim konstrukcijama u kojima samo budala misli da se država ruši preko telefona”, kao i “teorijskom paradoksu da ncko ima tako pomračen um da želi da pored visokog predstavnika ı Sfora, uvede diktaturu državnim udarom”.

Lagumdžija je pozvao istražne organe da .saslušaju kreatore te optužbe ili “da nas izvedu pred sud ako smatraju da je tačno da smo pripremali državni udar”.

Predsedništvo SDP je, na vanrednoj sednici povodom izveštaja Obaveštajne službe koji je dostavljen federalnom Tužilaštvu, zatražilo od nadležnih organa da odmah povedu istragu protiv potpredsednika SDA Suade Palavnić, predsednika Fedcracije BiH Nike Lozančića, šefa Obaveštajne službe Ivana Vukšića i vlasnika “Avaza” Fahrudina Radončića, zbog lažnih optužbi za bomabške napade u Sarajevu i organizovanje državnog udara.

Nekadašnji šef Federalne obaveštajne službe “iz vremena Lagumdžije” Munir Alibabić - Munja izjavio Je povodom ove očigledno velike afere u Federaciji da Je “od prvog dana znao da ga prisluškuju” ı da jc

“neke informacije i namerno plasirao”. Prema nekim saznanjima, sadašnji šef Obaveštajnc službe Ivan Vukšić zatražio je od Vrhovnog suda Federacije BiH Još u februaru ove godine da sc Alibabić prisluškuje. Bilo je to nekoliko meseci pošto je visoki međunarodni predstavnik Pedi Ešdaun smenio Alibabića “zbog curenja informacija”.

Sadržaj višemesečnog prisluškivanja Alibabića nije za sada dostu-

pan javnosti, ali sarajevski “Dnevni avaz” blizak SDA-u tvrdi da je “nakon čitanja celog materijala strateški cilj grupe na čelu sa Alibabićem bio povratak šefa krnjeg SDP-a Zlatka Lagumdžije na vlast po svaku cenu i ne birajući sredstva”.

List tvrdi da je Lagumdžijino kodno ime u tim telefonskim razgovorima bio “lider”, a u igri navodnog “državnog udara” su ı lica na kojih se “zavemici” mogu osloniti, kao što su glavni ı odgovorni ured nik “Slobodne Bosne” Senad Avdić, urednik emisije TV-Federacije - “60 minuta” Bakir Hadžiomerović, te glavna urednica “Oslobođenja” Senka Kurtović. U tu novinarsku

grupu podobnih” spadaju i prvi ljudi sarajevskog sedmičnika *Dani” Senad Pećanin ı Vildana POEUgović. Sarajevski list tvrdi da je libar bić za proteklih više od pola godine ostvario više od 400 telefonskih razgovora sa nekim nižim službenicima Kancelarije visokog međunarodnog predstavnika u BiH koji je “izazvao Veliki interes u toj Kancelariji”. “Prislušna afera” se polako odmotava u opštem posmatračkom uverenju da je ona jedna u nizu bespoštednih i osvetničkih obračuna sadašnje i prošle vlasti koji će dugo trajati.

OOU OG. CC a-.OT 7 Jg–-"""""7

O O O O O O O O O O O O O O O O OVO OI 1OOOCA 71" OTICI TIC TS6Z TTT.C-|1 7777 T– 7 TT 77777 7777 TC––– TTT7––7 17177, —–71—————1–—–-—————––————————–—–—–

BVROPB SAD

Uskoro vojna · komanda EU?

· Ponovno pokretanje pitanja stvaranja zajedničke evropske vojne komande imaće · posledice i po NATO

Brisel. - Belgijski premijer Gi Verhofstat je saopštio ambasadorima svoje zemlje, koji su se okupili u Briselu na redovnim konsultacijama posle sezone letnjih odmora, da bi već do kraja iduće godine u Tervurenu, nedaleko od belgijskog glavnog grada, mogla biti uspostavljena evropska vrhovna vojna komanda, koja bi bila potpuno nezavisna od NATO. ·

Predlog o uspostavljanju evropske vojne komande prvi put se čuo 29. aprila ove godine na mini samitu Belgije, Francuske, Nemačke ı Luksemburga u Briselu, kada su te četiri zemlje podigle snažan glas protiv vojne intervencije SAD u Iraku ı blokirale najavljenu vojnu podršku NATO Turskoj. To je izazvalo krizu bez presedana u NATO, a preksinoćno saopštenje belgijskog premijera, koje Je on izdao,

| kako se tvrdi u dobro obavešte-

nim izvorima u Briselu, ne bez pethodne konsultacije sa ostale tri zemlje učesnice mini samita, jasno ukazuje da su Belgija, Francuska, Nemačka ı Luksemburg čvrsto ostale na pređašnjim stavovima čija Je suština u ključnoj ulozi Ujedinjenih nacija u Iraku.

U Briselu se takođe procenju_ je da će ponovno pokretanje pi| tanja stvaranja zajedničke vojne | komande Evropske unije izazvati nov raskol izmedu SAD ı njihovih najbližih evropskih saveznika, a sve to zajedno neće biti bez posledica ı u NATO savezu.

Da Je tako nešto sasvim izve-

. javio da je to predlog

*četiri

| evropska proizvođača čokola-

| de”:

U decembru 1999. godine še-

. fovi država ı vlada EU su doneli | odluku da do kraja ove godine | stvore zajedničke vojne snage - koje bi bile sposobne da interve_ nišu svuda u svetu gde se za to | ukaže potreba ı to pre svega u re| šavanju humanitarnih kriza. . Predviđeno je da te snage imaju | oko 60.000 vojnika.

Tu odluku Amerikanci su pri-

Kako se saznaje, ministri od-

| ti izuzetno teško realizovati tu ideju koju su krajem aprila lansirale pomenute četiri zemlje, koje sada neki, takođe ne bez ironije,

nazivaju i “prošireni Beneluks”.

dz aaa M

-eo-— —- {e ~