Борба, 13. 03. 2004., стр. 16
АВА АВА А А
ДМ АНИНА
з Београда у свет,
ју | тачније у Италију, отиснуо се пре двадесетак година. Са једином жељом да у сликар-
ву остави траг. Намеран
Бе
да успе.
И успео је. У Италији, Француској, Шпанији, С
И у Земуну који походи најмање два пута годишње. То је кроки за причу о Дамјану Ђакову, уметнику чија су дела познатија у свету него код нас. Његове слике данас украшавају најпознатије галерије широм Европе и Америке. Када је у Београду, односно у Земуну, најчешће се, у вечерњим сатима, може наћи у Клубу Сент Андреја на земунском Кеју Ослобођења. Тамо га је затекао и писац ових редова.
- Мени је близак менталитет ових људи. Када дођем у завичај, као да сам затворио неки круг, дошао на неку нулту тачки са које, једино, могуће ући у неки нови стваралачки циклус. Тамо, у "белом свету , мени недостаје непосредна комуникација са људима, коју само овде срећем. Уз то, енергија коју сам одавде понео и стално је носим, срећом,
У клими снова
Док посматрате његове слике имате осећај да се налазите у Хклими снова, где царује лакоћа и где нестају конвенције", написао је један италијански ликовни критичар. Можда и због тога, јунак његових слика је без лица и идентитета. Као из сна. Али, пун оптимизма. Готово савршен. Да није такав, тешко да би се “изборио са отуђеношћу која се“, како је приметио други знаменити _ ликовни критичар, “провлачи кроз њих“.
не траје вечно. И зато, с времена на време, ја, хтео не хтео, морам да је обнављам. А њу црпим управо из тог, мени тако драгог, непосредног контакта са људима које овде срећем, истиче уметник.
Неки мој стваралачки набој и занос, на који трошим енергију, иначе, траје три до четири месеца. Али, интензивног _ рада. После тог периода ја морам да се извучем из те средине, да направим паузу како бих поново могао да уђем у неки стваралачки циклус. Да није тога, страхујем да бих запао у неку просечност, што ни-
пошто не бих смео себи да ДОЗВОЛИМ.
БОРБА: Најмање три пута годишње долазите у Београд. Како из “данашњег угла“ цените одлазак у Модену и да ли размишљате о дефинитивном повратку
Дамјан Ђаков - Ја сам, исто као и онда када сам одлазио, свестан да ми је то друштво обезбедило креативну афирмацију и низ других ствари које, у то време, овде не бих могао да добијем. Говорим, дакле, о периоду од пре двадесетак година. Био сам релативно млад, али и свестан да ово друштво не би могло да ми
Не верујем у сликарство
· аутора: Дамјан Ђаков
"које не личи на свог
обезбеди све оно што сам добио у Модени.
Повратак, иначе, свима “стоји. Нарочито нама из прве генерације. Мени је, иначе, та тема врло блиска и ја ћу се, сасвим извесно, једног дана овде скрасити. Да будем са овим људима, да са њима непосредно комуницирам. Да осетим топлину и овог града и његових река, његове кошаве.
Б: Нису ли јунаци, заправо јунак, ваших слика, слични вама
Д. Ђ. - Апсолутно се идентификујем са јунаком мојих слика. Ја, чак, и не
верујем у сликарство које
а ина
реј ви
бр Ја
|
до _____—