Борба, 13. 03. 2004., стр. 17

чија

Уметник

ачки

не личи на свог аутора. Сетите се сам Модиљанија или Пикаса и схватићете да је реч о унутрашњој пројекцији аутора, овога пута мене. Јунак мојих слика, иначе, је неки кафкијански конгломерат, нема лице, савршен је, елегантан, савремен...

Б: У којој мери успевате да своје емоције, расположења, радости и туге пренесете на платно

Д. Ђ. - Морам да се одрекнем неких емоција зато што су непредвидиве. Сем тога, сликарство не трпи пуно нарације. Сликар, у много већој мери, мора да уђе у симболе. Управо зато, свако моје интересовање не рефлектује се аутоматски. Моји симболи су прикривени до те мере да их, често, ни сам нисам свестан на почетку. Б: Када после извесног времена посматрате неку од својих слика, да ли можете да закључите у каквом сте емотивном расположењу сликали2

Д. Ђ. - Не. Чињеница је да ја доста споро радим. Само у почетној фази, емоције су тако јаке. Касније, то прелази у једну релативно рационалну фазу, тако да слика на којој радим, рецимо, месец да-

на, трпи разне варијације расположења. Али, зато могу да осетим да ли она има емотивни набој или не.

Б: Италија је некада представљала изазов за сваког младог аутора. Да ли је и данас тако Колико ова земља издваја за културу, имајући у виду богатство које се у њој налази 2

Д. Ђ. - Италија је у изу-

'зетно тешкој ситуацији. Да

сам, када сам одлазио, знао оно што данас знам, можца не бих одабрао Италију. Преко 80 одсто светског културног наслеђа, мислим на период хришћанства, практично се налази у Италији. Она није у стању да одржава сво богатство које поседује. Примера ради, Венеција тоне, а она нема пара да је сама спаси. Ако немате пара да уложите у очување тог културног наслеђа, још мање ћете бити у могућности да улажете у нешто што је релативно добро.

Италија, дефинитивно, не улаже много у модерно сликарство. Од, рецимо, неколико година уназад, Италија није у центру уметничког збивања.

Б: Љубитељи сликарства су Вас се, у приличној мери, ужелели. Када ћете им изаћи у сусрети организовати изложбу у Вашем граду, Београду

Д. Ђ. - Вероватно ћу, током ове године имати две изложбе. Једну сам већ договорио и она ће бити организована у земунс галерији “107", а ускоро ћу, надам се, договорити и детаље за другу. Последњи пут сам излагао у Музеју савремене уметности, пре, равно, пет година. Сматрам, зато, да је право време за моје ново појављивање у Београду.

Надам се, такође, да ће, до краја године, светлост дана угледати и Монографија о мом раду.

Јово Радуловић