Борба, 20. 09. 2008., стр. 5

vikend

BORBA 5

Na IVIC

l

ŽZileta

Čuveni pisac špijunskih romana i agent britanske tajne službe M16 Džon Le Karc je razmišljao 60-tih godina prošloga veka da dezertira u Sovjetski Savcz

BRITANSKI PISAC TRI-

| pal ŠPJUNSKIH ROMANA O SJLERA DŽON LE KARE RUMIŠIJAO 00-TIH GODILWOŠLOGA VEKA, KADA JE O ZA TAJNU SLUŽBU BRI| a KRALJICE ELIZABETE {DRUGE; ODNOSNO U VREME MADA JE BIO ŠPIJUN M16, DA _OHHRTIRA U SOVJETSKI SAYE. Autor famoznih best-sekra kao što je „špijun koji kg doša0 54 severa“, „Ruska kud“ i „Krojač iz Paname“, Don Le Kare (77), je Otkino U intervjuu „Sandej Tjmsu“, BA zaprepašćenje ih, da ga je „Sovjetski Sapa veoma privlačio“. \lo nije bila ideološka nost“, objašnjava čuveni piSaC, „ali kada sc in| anyyno baviš špijunažom i ibližiš se toliko blizu, mašutisak da ti je potreban amo mali korak pa da sc mile sa druge strane i OL-

privlič

kriješ preostalo. Jeste, Dostojao je trenutak kada sam želco da to učinim“, rekao je Džon Lec Kare.

Mnogi čitaoci Le Karca, čije jc pravo imc Dejvid Džon Mur Kornvel, kako podseća italijanska agencija Ansa, nisu toliko iznenađeni ovim priznanjem, jer u njegovim sofisticiranim špijunskim romanima u kojima su prisutni agenti američke, britanske i ruske obaveštajne službe - CIA, MIO i KGB, nikada nije bilo vizije „hladnog rata“ u kojoj su s jedne strane dobri a s drugc loši momci.

Preovlađuju dvosmislenost, dvostrukost i kompleksnost ljudske duše, a špijuni često deluju kao točkići u nepojmljivim i nemilosrdnim geopolitičkim igrama.

Le Kare je studirao u Itonu, a 1959. se zaposlio u britanskom . Ministarstvu

aibota - nedelja, 20 - 21. septembar 2008. ; i

inostranih poslova i bio premešten u Bon, a zatim u Hamburg. U to vreme bio jc regrutovan od strane M16, a prvi roman napisao jc 1961. dok je bio špijun.

Njegovu karijeru tajnog, agenta uništio je Kim Filbi, britanski dvostruki špijun koji je razotkrio KGB-u više desetina britanskih agenata, među kojima je bio i Dejvid Kornvel alijas Džon Le Kare.

Jedan od najpoznatijih britanskih špijuna u službi Kremlja Kim Filbi je prebcgao 1963. u Moskvu.

Nakon četiri godine provedenc u službi britanske obaveštajne službe, britanski pisac je morao da napusti taj svet i da sc posveti književnosti.

U intervjuu „Sandej Tajmsu“ povodom objavljivanja njegovog novog romana „Najtraženiji muškarac“, Le Kare je ispričao kako je

1987. godine imao mogućnost da večera u Moskvi sa čovekom koji je četvrt veka ranije uticao na njegovu špijunsku karijeru.

Međutim, Le Kare je odbio taj poziv iako je to mogao biti ogromni novinarski uspch i rekao: „Nisam mogao. Prevrtao mi se stomak. Filbi je bio odgovoran za smrt velikog broja britanskih agenata, od kojih četrdeset i više.u Albaniji“.

Le Kare živi već skoro 40 godina sa suprugom Džejn u vili na obali mora u Kornvolu, i dalje prati sa velikom pažnjom događaje post-sovjetskog vremena.

U intervjuu „Sandej Tajmsu“ govori veoma ncgativno o Bušovoj administraciji „Zasnovanoj na ratu“ i O američkoj politici prema postkomunističkoj Rusiji Vladimira Putina.

Odgovor Zapada na konflikt između Tbilisija i Mo-

skve početkom avgusta oko Južne Osetije je „potpuno zastarco“ i inspirisan ,,nOstalgijom za hladnim ratom“, kažc on.

Takođe, smatra pogrcšnim to što je Gruzija izabrala zapadnu stranu, i nc isključuje mogućnost da jc Bela kuća podstakla Gruziju

na rat kako bi favorizovala izbor Džona Mekejna za predsedničkog kandidata. Le Karc ocenjuje da je instalacija američkog rakctnog, štita u Poljskoj, pred vratima Rusije, beskorisna i provokativna. Ljiljana Smiljanić

/b • | { •• A | d • •• · Magi radnik Lempuris Lalašo stigao je u kenijski turistički raj Mombasu da nade belu suprugu a zšio radeći kao frizcr, što je profesija koja je tabu u njegovog kulturi #6}

|UAŠOVA PRIČA POKAZUJE NEKE 0) PAZOVA NOVOG VREMENA 8D KOJIMA SU SE NAŠLI MDNICI DREVNIH PLEMENA KOJI Bi DA SE PRILAGODE MODERMM ZIVOTU U NAJVEĆOJ ISTOČMWMPRIČKOJ EKONOMIJI ČIJE PREUWNE PLAŽE NA INDIJSKOM OKEMU PRIVLAČE MNOGOBROJNE MRANE TURISTE, UKLJUČUJUĆI IBNE ŽELJNE SEKSA.

Masai ratnike ili morane Ma(ere na kenijskim plažama Musafari parkovima a prepo· Maćetć ih po karakterističnim

Wemm ogrtačima i ogrlicam. Uglaynom rade kao vodiili čuvari, piše Rojters.

Mladi morani koji se zapuKugrad u potrazi za srećom, \WDisa snovima o ženidbi sa

turistkinjom, moraju da Ml protiv tradicije.

Mime, Lalašov status mo0, pored prednosti koje "a u okrilju plemena, nosi | Phrane, uključujući dodiri-

PRI- ,

vanje glavc žene, što on, kao frizer, sada ne može da izbegne. Moran koji postane frizer rizikuje anatemu starijih iz plemcna, čak i isključenje iz zajednicc.

„Da moj otac zna čime se bavim bio bi veoma ljut ili bi me čak isterao iz kuće“, kaže Lalašo koji je u Mombasu stigao iz mesta Loitoktok u blizini Kilimandžara, na granici sa Tanzanijom, i dodaje: „Ali, ja moram da jedem ... pradski Život je vcoma skup“.

Procenjuje se da između 500.000 i milion pripadnika plemena Masai živi u udaljcnim mestima na severu Tanzanije i jugu Kenije i to polunomadskim načinom Života.

Oni se uglavnom bavc uzžgojem goveda, međutim, suša i glad odvode stotine muškaraca iz plemena u pradove gde rade kao radnici u hotelima, noćni čuvari, frizcri.

. Lalašo, koji je nepismen i ne zna koliko ima godina, odlučio se za frizerski posao inspirisan uspehom prijatclja koji je sada bogat i oženjen

wa ay, M, 3 | M WA, i i „e | i bi o ||| ia ia. |||, o ij DO ij M | a ŠO a MM

mzungom, odnosno belom ženom.

Taj prijatelj, koji živi na Novom Zelandu ili u švajcarskoj, što je Lalašu svejedno, vratio

se u domovinu da sagradi vcliku kuću i kupi mnogo krava.

Lalašo nije bio te sreće i sada mora da koristi veštinu pletenja kose u tanke dredove, koju je naučio u vreme uvođenja u svet ratnika u koji mladići ulaze između 17. i 20. podine.

Kenijski Masai su inače dali imc Masai Mara parku igara, koji je među tri najveća turistička odredišta u Keniji gledano prema deviznom prihodu, ali oni ne zarađuju mnogo od turizma.

„Strani turisti vole Masai zbog, srdačnosti. Mi smo dobri ljudi koji ne osećaju ljubomoru“, kaže za svoj narod Lalašo. Međutim, Majk Ole Tiampati iz Maa sivil sosajeti foruma (Civil Society) koji se bori za očuvanje tradicije plemena Masai još je određeniji kada objašnjava zašto ih turisti volc.

„Masai ratnike smatraju

erotičnim, zato penzionerke iz Evrope dolaze. Ratnici uzimaju brojne travke, od kojih ncke imaju sastojke kao vijagra“, kaže Tiampati.

I dok cgzistencija tera ratnike u pradove, neke trend kopiranja urbanog života ljuti i oni upozoravaju da će kultura naroda Masai nestati i da će tradicije uskoro biti Još samo u knjigama.

Ipak, morani u Mombasi opstanak stavljaju ispred očuvanja tradicije i mnogi, kao Lalašo, pletu kosu.

„Nisam išao u školu. To je jedino što znam da radim“, kaže Olc Sambveti Ndoika koji se hvali dobrom zaradom u frizerskom salonu pod otvorenim nebom. On se nada da će do kraja godinc imati dovoljno da se ponovo oženi. Već ima jednu ženu i ČeVOrO

dece.

• • • W • | • • o Pesimistični optimisti \ira mnogih mladih Amerikanaca u budućnost njihove zemlje poljuljana je

PMoblemima u američkoj ekonomiji, pomanjkanjem cnergenata, klimatskim )!0menama, cenom zdravstvenih usluga i nastavljanjem ratova u Iraku i Avganistanu

Ya KOJU JE SPROVELO ŽENJE ISTAKNUTIH AMEKANACA HORATIO ALGER, . ANIZACIJA KOJA PROMOVIVREDNOSTI | VISOKOG OVANJA, 53 ODSTO

IH JE IZJAVILO DA SU

_ OMISTI“ A 39 ODSTO DA ZABRINUTI I PESIMISTI 168 U PITANJU BUDUĆNOST

lo SC uporedi sa rezultai. Ne anketa iz 2003. go2 OI pad od 20 odsto u M optimista, | MMraživanju Čiji je cilj Dio | lip uvid u staVOVĆ, | Čiča i težnje amcrič| ić o )d7ecra, učestvovalo je o 1.000 mladih između ) godina.

Usprkos sve većem pesimizmu, anketa je pokazala da su današnji amcrički tincjdžeri optimisti po pitanju vla-

stite sposobnosti da uspeju u ·

životu, a čak 70 odsto mladih ispitanika želi da studira,

Preko 60 odsto njih čvrsto veruje da će uspeti da ostvari svoje ciljeve.

„Jedna od stvari koju smo otkrili ovom anketom je da mladi ljudi žcle da budu uključeni u zDbivanja i da budu u stanju da ostvare promene, što do sada nije bio slučaj“, kaže za Glas Amerike Petcr Hart, direktor organizacije koja jć sprovela istraživanje.

Sedamdeset odsto ispitanih srednjoškolaca kaže da

fascinantnih

će ishod američkih predsedničkih izbora u novembru značajno promeniti smer u kojem sc kreće njihova zemlja.

A šta ih najviše zabrinjava? Za 34 odsto njih to su ckonomija i nezaposlenost, a za 31 odsto rat u Iraku.

Dejvid Miller, srednjoškolac iz Kalifornije, zabrinut jc zbog amcričkog položaja u SVetu.

„Kad se osvrnem na poslednjih nekoliko godina, definitivno nisam uvercn da znamo gde idemo i mislim da su u tom smislu Sjedinjenc Državc izgubile poštovanje koje su nekad imale“.

„Ali, mi smo još vrIO moćna i važna zemlja, imamo VC-

liku odgovornost prema SvCtu i morali bismo je praktikovati na odgovoran način“, smatra ovaj mladi Amerikanac. Anketa je takođe potvrdila da sve veći broj američkih tinejdžera želi da glasa i učcstvuje u rešavanju pitanja od nacionalne važnosti. U to ulaze i ekološki problemi. Prema studiji, 72 odsto mladih veruje da je globalno otopljavanje ozbiljan i ncodložan problem.

Mladi Amerikanci prcpoznaju i potrebu da sc priprcme za sve konkurentniju globalnu ekonomiju. Svaki treći učenik rekao je da su najvažniji školski predmeti prirodnc nauke i tehnologija, a 38

odsto anketiranih želi da njihove školc raspolažu savrcmenijim laboratorijima i kompjuterskom opremom. Američki srednjoškolci su podeljeni po pitanju uticaja imigracije na Sjedinjenc Države. Njihovi stavovi mahom

se razlikuju od stavova njihovih roditelja.

Dok 39 odsto odraslih u jednoj nedavnoj anketi opisujc imigraciju kao pozitivan trend za zemlju, 40 odsto tinejdžera smatra da je imipracija imala negativan uticaj na američko društvo.

Legenda o

Evinom grobu

Hiljade muslimana dolazi u Saudijsku Arabiju, na hodočašće u Meku, a manje se zna da mnogi dolaze i u obližnju Džedu, lučki grad na obali Crvenog mora, da obiđu grob biblijske Eve

DVA PLAVA ZNAKA SA NATPISOM „GROB NAŠE MAJKE EvE“ KOJA SE NALAZE SA OBE STRANE ULAZA U GROBIJE, NAIZGLED DOPRINOSE VERODOSTOJNOSTI LEGENDE KOJA SE GENERACIJAMA PRENOSI MEđU SAUDIJCIMA, ALI KOJA NIKADA NIJE NAUČNO DOKAZANA, PIŠE AP.

Mnogi stručnjaci za Bibliju kažu da ne postoje arhcološki dokazi koji bi potvrdili priču da je Eva sahranjena u Džedi. To, međutim, nije smetalo da legenda traje.

Neki navode da samo ime

grada, ako se izgovori kao „Džada“, što na arapskom znači „majka“, ukazuje na Evu. Niko ne zna tačno kako je nastala priča.

„lo je legenda, ali je pominje mnogo učcnih ljudi“, kaže Sami Navar, saudijski

zvaničnik zadužen za kultu- .

ru i turizam. On jc inačcć stručnjak za istoriju starc Džede i često voli da legendama začini svoju prezentaciju grada stranim zvaničnicima i novinarima.

„Džeda je najženstveniji grad na celom svetu jer ima Evu“, kaže često Navar.

Islamska sveta knjiga Kuran izbacivanju Adama i Eve iz raja pošto su pojeli voćku sa zabranjenog, drveta, ali ne pominje gpdc su došli na zemlju. Arapska tradicija, međutim, stavlja Adama u sveti grad Meku, koji se nalazi 70 kilometara istočno od Džedc.

Navar kaže da je Bog tada naredio Adamu da u Meki izgradi Kabu, svetu kamenu građevinu kojoj se muslimani okreću tokom petodncvnih molitvi. Tada jc usledila naredba „prvom čoveku“ da ode ha brdo u Meki da bi okajao grehe. Kada jc to učinio, Bog je Adamu poslao Evu, odnosno Hayu na arapskom. Džeda je ulazna tačka za muslimane na hodočašću u Meku. lo bi moglo da objasni kako je počela legenda o Hvinom grobu. Arapski i zapadni istoričari i putnici opisivali su grobnicu ispred zidina stare Džede, o kojoj su

govori O

neki pisali i kao Evinom grobu. .

Istoričar Hatun al-Fasi ističe da je istoričar Meke iz devetog veka Al-Fakihi napisao da su dvojica Muhamcdovih saputnika, Ibn Abas i Ibn Masud, pominjali Evin grob. Islamski prorok umro je 023. godinc.

Pišući o Džedi u svojim „Putovanjima“, Ibn Džubajr, geograf, pisac i pesnik iz 12. veka navco je da se u gradu „nalazi drevna i visoka kupola za koju kažu da je mesto počinka Eve, majke čovečanstva“. Ta grobnica više ne postoji i nije razjašnjeno kako jc uništena. Na njenom mestu danas sc nalazi niz ncobcicženih grobova i nc postoji ništa što bi napgoveštavalo da je Evin grob postojao.

Vilijam Devcr, istaknuti amcrički arhcolog, specijalizovan Za istoriju Izracla i Bliskog, istoka u biblijskim vrcmenima, kaže da jednostavno nc postoje arhcološki dokazi dovoljno stari da potvrde legendu o Hvinom probu.

„Nagađam da je priča stara dve ili tri hiljade godina, ali nema naučnih dokaza za to“, kaže Dever. Dodaje ipak da nikad nije čuo za necko drugo Hvino večno odmorištc.

Bez obzira. na naučna osporavanja, u mirnoj ulici kod groblja, koja gleda na niski red zgrada, lependa o Evi traje, iako ni svi oni koji su odrasli uz tu priču nc vcruju Zaista u nju. Jedan od njih je 32-podišnji automehaničar Ahmed Bakudidž, koji je svoju radionicu naZvao „IđdHavina garaža“.

„Slušam o IHavinom grobu od kada sam bio klinac, mada malo ko veruje u to. Moram da vidim svojim očima da bih povcerovao. Ali, ako ikad budem imao decu, preneću im legendu“, kaže Bakudidž.

Piljar Sale Ba-Akel kaže da stotine muslimanskih hodočasnika iz Irana, Indonezije i drugih zemalja posećuju groblje u Džedi, posebno pre i posle godišnjeg hadžiluka. Kada ga pitaju da li je Hva zaista ovdc sahranjena, on im odgovora: „Samo Bog znat.