Борба, 20. 09. 2008., стр. 6

BORBA

vikend

Subota - nedelja, 20 - 21. septembar 2008

_ZCZAIZZ_ČZ__Č_AI—AJJI___E_II_ČZ_ZČA_—AJRY.NIIA_CA_|JAI___A_A_JZ-[ !HuuuuuuuuuuIIIIIILILIAIIILI u CC0———"C"Arr

Povratak po svaku cen

SEDMORO SRBA, ČETVORO STOJANOVIĆA, DVOJE PETROVIĆA I JEDAN MILENKOVIĆ, SAMOINICIJATIVNO SU SE PRE TRI NEDELJE VRATILI U SVOJE RAZRUŠENO 1! SPALJENO SELO ŽIVINJANE KOD PRIZRENA.

Smeštcni su u jednu drvcnu baraku, na brzinu sklcpanu na ulasku u selo. lako tc-

odlučili da sc vratimo kako bismo obnovu ubrzali“. Stojanović napominje da su ih, od kako su sc vratili, mnopi obilazili, prcdstavnici Vlade Kosova, ministar za povratak Boban Stanković, predstavnici mnogih

nevladinih organizacija, opštinskih vlasti iz Prizrcnas 1 od svepa - ništa.

Oni i dalje vreme provode u drvcnoj baraci.

di da su se njih sedmoro odlučili na samoinicijativni povratak i zato Što više nc mogu da se potucaju i umiru

po raznim državnim i privat- ,

nim smeštajima po centralnoj Srbiji. Vekoslav Petrović sa tugom priča da su njegovi otac i majka umrli u kampu Za izbeglicec u Deliblatskoj peščari. „Oboje sam sahranio na

če četvrta sedmica od povratka, obećana izgradnja njihovih kuća još nije počela. U Živinjanima je prce rata bilo 27 velikih porodičnih, kamcnih kuća. U jednoj su obično živele porodicc Čctvoro-petoro braće, odnosno živclo sc u svojevrsnim porodičnim zadrupama.

Srboljub Stojanović kaže da se njih sedmoro odlučilo na samoinicijativni povratak da bi ubrzali obnovu razrušenog sela. „Još od 2003. godine slušamo obećanja da će obnova scla početi. Pošto

se to nije dogodilo mi smo

„Odmah po povratku pre tri nedelje bili su i neki Albanci da traže da kupce nckoliko ari zemlje. Rekli smo im jasno da su dobrodošli na kafu i razgovor, ali da u našem selu nema zemlje na prodaju“, priča Petrović.

On kaže da im jc ministar Stanković donco jedan agrcgat za struju, mini šporet, nekoliko paketa hrane i sredstava za higijenu, ćebad i jastuke. Stankovićevo ministarstvo naložilo je da radnici počnu da uređuju jednu vikendicu u koju bi povratnici trebalo privremeno da se smeste.

Srboljub Stojanović navo-

groblju u Smederevu jer to nisam mogao da uradim na porodičnom groblju ovde u našem razrušenom sclu“.

Još 14 izbeglih Srba nikada se neće vratiti u svoje kuće u selu Živinjanc jer su u proteklih devet godina umrli po raznim kampovima.

Srboljub Stojanović naglašava da kod povratnika sada više nema straha i da postoji samo nepokolebljiva odlučnost da ponovo živc u svom selu. Straha je bilo od dolaska. međunarodnih mirovnih snaga juna 1999. pa do decembra te godinc kada su napustili Kosova.

„Tih meseci supruga i ja

smo noćivali u šumama oko sela jer smo sc.plašili da će- | mo u kući biti ubijeni kao deda Cvetko Simić (95) čije | su vezano, beživotno telo | pronašli vojnici Kfora sep- |

tembra 1999. godine“.

Petrović i Stojanović pri- |

čaju da njihovo selo datira

konji, a u gornjim su u senu odmarali ljudi, namernici

koji su pratili tovar, karavan. |

Selo je potom zadesila bolest koju su zvali „ćuma“, a od koje su pomrli svi u Zi-

vinjanu. Ova bolest je mi- | moišla samo dva brata koji |

su čuvali stada ovaca i Bovcda na Šarplanini. Oni su napravili novo selo.

Srbi u selu i oko'njcga, kažu povratnici, imaju danas u vlasništvu preko 500 hcktara obradive zemlje, livada, šume i voćnjaka i ističu da će nastojati da sva ta zemlja već narednc godine doncsc berićct.

Ministar Stanković kaže za Betu da se prošlog, petka sastao sa predstavnicima UNDP-a i da je insistirao da se povratnici u Živinjanc SVIstaju u prioritet. On očekuje da izgradnja kuća za povratnike koji su već u selu počnc ove jeseni, a da drugi raseljeni Srbi iz tog sela koji žele da sc vrate u živinjanc budu obuhvaćeni programom za povratak na proleće iduće godine.

Povratnici mcđutim, sumnjičavi i kažu da bi najbolje bilo da radovi na obnovi celog sela počnu odmah jer do proleća može da se promeni ministar a cela priča o povratku počnc is-

su,

početka. Nikola Bešević

Zivi za sabore

TRGOVAC U PENZIJI MILAN MARKOVIĆ (82) iz LOZNICE PROPUSTIO JE SAMO JEDAN OD UKUPNO 74 ODRŽANA VUKOVA SABORA U TRŠIĆU I TO PROŠLE GODINE ZBOG | BOLESTI.

Ovaj veliki poštovalac Vukovog dela, kao šestogodišnjak je prisustvovao prvom saboru u Tršću, 17. secptembra 1933. godine, a bio jc prisutan i na ovogodišnjem 74. Vukovom saboru održanom proteklog vikenda.

Na prvom saborovanju u čast Vuka Karadžića, oca srpske pismenosti, Milan je bio zahvaljujući ocu Milisavu, opštinskom panduru, koji jc po službenoj dužnosti stigao u Tršić. .

„Okupilo se tada mnogo sveta a ja sam sa majkom i bratom došao kada su počcli govori i otvaranje Vukove kuće. Sećam se i guslara, koje sam i tada kao mali volco da slušam“, priseća se deda Milan svog prvog saborovanja. Od tada ga je sudbina stalno povezivala sa ovom najstarijom kulturnom manifcstacijom kod Srba. Prvo jc sa drugarima iz škole redovno pešice iz sedam kilometara

udaljene Loznicc išao na sabor u Tršić, a potom jc kao šegrt sa gazdom koji jc cenio Vukovo delo, dolazio na sabore. Za vreme Drugog svctskog, rata sabor je održan dva

puta, naravno uz Milanovo prisustvo, zahvaljujući razumevanju gazdarice, Nemice kod koje je radio u kafani.

Zbog ratnih okolnosti sabor nije održavan 1941. i 1944. godine, a u tri prve poratne godinc, saboru jc prisustvovao po službcnoj dužnosti kao vojnik u obezbeđenju skupa.

Od 74 do sada održana Vukova sabora, Milan Marković je propustio

samo jedan

Posle izlaska iz vojske pristupio je horu Kulturnoumetničkog društva „Karadžić“.i devet narednih godina i sam bio učesnik programa

' Vukovog sabora.

Redovni dolasci na saborovanje u Tršić nastavili su se i posle napuštanja hora, sve do današnjih dana. Prilikom svakc posete saboru, Milan prvo obiđe Vukovu kuću gde obavezno kupi neki suvenir na kojem upisuje datum.

Nakon toga odlazi na saborište gde se odvija centralna svečanost i uvek seda u

pcti red, sa desne stranc poZornice. Deda Milan kaže da uživa na svakom Vukovom saboru, kako zbog lepog programa, tako i zbog poštovanja prcma Vukovom delu.

Prema njegovim rečima, sabor je u prvo vreme bio narodni skup, uz nezaobilazni vašar, a sada jc postao prava i značajna kulturna manifestacija.

Milan kaže da nc zna nikoga, ko je kao on toliko puta bio na Vukovom saboru.

Tomislav Živanović

SVAKI DAN U GODINI POLI-

CAJAC DEJAN MARKOVIĆ (36) POŠTENO ODRADI 24 ČASA. NE ŽALI SE NA RADNO VREME, NA USLOVE. POSLA, NA UMOR, PA POŠTO REDOVNO IZGARA NA POSLU — IJUDSKI JE – REDOVNO I ZASPI NA RADNOM MESTU! IPAK, SA SVIH STRANA STIŽU POHVALE NJEGOVOM ZALAGANJU I POSVEĆENOSTI RADU.

Svakog, jutra, pre ncgo što se razdani, Marković, pod punom opremom, siđe do Policijske ispostave u centru Smedereva, preuzme smenu; popodne, posle 15 Časova, ponovo SC vidi sa prcetpostavljenima, preda smenu i - vrati se kući gde ga čeka 902 dece.

Marković sa porodicom živi u osnovnoj školi „Branislav Nušić“ a tu i radi kao školski policajac.

Smena policajca Dejana Markovića počela je u martu 2008. i, mada je svakog dana preuzima i predaje, njoj se na opšte zadovoljstvo ne vidi kraj. Marković je 11 godina bio pozornik i sa suprugom i dvoje dece podstanar. Milica je treći razred, Milena peti.

Sada porodica Marković ima stan, u školi, a glava kuće 902 dece. Pre nego što će početi da radi kao školski policajac mangupi su ruinirali bivši domarov stan, ulazna vrata na školi polomili, sporedni ulaz uništili.

Šteta je procenjena na

300.000 dinara. „Uz veliku pomoć učenika

više od sedmog i osmog razrcda, kolege sa sektora i ja smo brzo otkrili počinioce“, kaže Marković. Tako je počelo.

Savet roditelja i školski odbor shvatili su da nc

mogu više bez policijske

zaštite. Zatražili su pomoć

Policijske uprave u Smederevu. „Kada se penzionisao naš stari domar ostao nam je stambeni prostor koji su huligani ubrzo uništili. Napadi na školu bili su učestali, šteta sve veća. Nismo imali mira. Čak su nam i video nadzor demolirali, kamere pokrali. Kroz školsko dvorište nije se moglo proći od limenki od piva“, priča direktor škole Dragan Jovičić.

„Zatražili smo školskog, policajca i dobili više od očekivanog“, kaže direktor i dodaje da nije cilj da sc omladina odbije od školskog dvorišta i odličnih sportskih terena, ali škola ne može da dopusti uništavanje tih terena i Šškolskc zgrade. i „Ne očekujemo da poli-

cajac trenira strogoću, VCĆ da štiti decu od spoljnjeg, nasilja, od obesnih mladića“, dodaje Jovičić.

Ubrzo se pročulo da u školi živi i praktično danonoćno radi policajac, patrolira u nedoba, uvek je tamo gde ga najmanje očekuješ. Noćne posete nedobronamernih naglo su sc prorcdile, da bi ubrzo posve prestale. I kraj je postao nekako mirniji.

„Odredili smo da u školi radi policajac koji poznaje

u Policajac sa 902 dece

problematiku dece, Čo koji je predan poslu svim odlikama dobrog.

vesnog, kulturnog, Gdi vornog, policajca, Iz ške i od uprave, od roditelj, dece, od ljudi iz tog o stižu samo pohvale Za

šeg čoveka“, ističe načc|

Policijske uprave u Smo, revu Dejan Popović, i

Učenik petog razrti, Đorđe Konradović sti, nastavu, pozdravlja Sa Dejanom Markovićem |, jeg. jednostavno Ooslovlja, sa „Dejo“ i priča da jć up, četku imao problem; i školskim policajcem.

„Prvi sam u školi MN, nož, tukao sam se sa drug, vima. Onda sam TaZgovary, sa školskim policajca išao u Policijsku Mrav, fa u Gentar za Socijalni rs Nije mi bilo prijatno, i sam izgurao. SVC se (oh. završilo, više nc nosim DO nc tučem sec i baš sam Drig telj sa policajcem“, k,, Konradović.

Dodaje da pohađa x“ razred, a trcbalo bi os, Bio jc to prvi slučaj bi skog, policajca Dejana My. kovića. Sada je odista pny telj sa Konradovićem, ka, sa svih 900 učenika i „Branislav Nušić“,

„Uložili smo pumpu adaptaciju stana #1 M skog policajca, aliakid nar nam sc Za kratko vrcay višestruko isplatio. Jul stavno, imali smo Sre dobijemo policajca kakir Dejan“, kaže direktor

· Dragan Jovičić.

Milosav Slavko Pe

Jedro od zlata skrojeno

Maja Knežević, mlada Beograđanka, osvojila prvo mesto na Balkanijadi

JEDRILIČARSTVO NE SPADA U SPORTOVE KOJI SU U ŠPICU POPULARNOSTI NA OVIM PROSTORIMA. ALI, ZAHVALJUJUĆI USPEHU MAJE KNEŽEVIĆ MOŽDA ĆE VEĆI BROJ MLADIH POŽELETI DA OSETI ADRENALIN KOJI SE JAVLJA U TRENUTKU KADA VETAR PODIŽE JEDRA, A MORE SE PENI. NA JEDRILIČARSKOJ BALKANIJADI U RUMUNSKOM GRA-

DU KONSTANCA OVA SIMPATIČNA DEVOJKA OSVOJILA JE NIŠTA MANJE NEGO – ZLATNU MEDALJU!

- Imala sam podršku svog trencra, a i saveznog, selcktora, što mi je bilo bitno jcr konkurencija je bila veoma jaka. Na kraju smo uspeli skromno komentariše svoj rezultat iz Rumunije sedamnaestogodliišnja Maja, članica

Podvig za istoriju: Maja Kneževi

u rumunskom gradu Konstanci

Akademskog. jedriličarskog, kluba „Beograd“.

Učenica Osme beogradske gimnazije, član je reprczentacije od 2000. godine i prvak države od 2004. u klasi Optimist i Laser 4.7. Učestvovala je na više Balkanijada i na dva svetska prvenstva, a kruna napornog, rada je stigla na Balkanskom šam-

pionatu u već spomenutoj Konstanci 3-8. septembra.

- Imamo nešto O čemu smo ranije mogli samo da maštamo — zlatnu medalju u olimpijskoj klasi za žcnc. Osim Grčke i Rumunije, Samo SC naša himna čuda na Balkanijadi, što jć ogroman podvig. Valja znati da je jedriličarstvo u balkanskim zemljama veoma razvijeno i da i ostale

ći ekipa Jedriličarskog saveza Srbije

zemlje, pre svega Grčka i Bugarska, imaju odlične takmičare — reči su selektora reprezentacije Miroslava Perkovića.

A da jc jedriličarski sport u Srbiji u pcrmanentnom usponu, potvrdio je i Miodrag Šebek, ge-' ncralni sekretar Saveza:

- Krenuli smo uzlaznom

putanjom, tokom 2007. i 2008. godine bili na svim cvropskim i svetskim prvenstvima, cvo sada stiže i Ovo priznanje. Sledeća Balkanijada održava se dogodine u Donjem Milanovcu, pa je to prilika da sačuvamo kontinuitet uspona.

Da je lako — nije. Posebno Što naši jedriličari trcniraju na rekama i jczcri-

Podrška. Saveza ~

Pres - konferenciji!

Jedriličarskom „Gemaks“ mimlt utorka, iz opra razloga, nije mo840 d prisustvuje jedal | glavnih tvoraca u

naših jedriličara,

sednik Jedrilič

saveza Srbije go5P" Đorđo Antelj. Ali, driličare je pozdrii Vojislav Tabački ad

Sportskog i | : e

ma, Što nije ist0, M j mičiti se na morU#|_| Majc Knežević brat Banovac objašnja\ bl _ - Razlika je U | tra, dužini (amplit i lasa, ali u svenu a gotovo da je isto |D slanoj ili u slatkoj M

Srbija nema M ima — šampionku' i ubuduće. rezultati ?Y kvi da sc sa nji ponositi,. neoP" podrška Sportsko i Srbije, naravn0 1 zora: Jer, jedra sport, kao i:StCNNN kersko“ zadovoliš \.