Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 89

Иа ово евето мјесто, око тога гроба ерпеког, не наћера нас ни сила моћних, ни богатих, но дух животворећи који нас упути, да се одужимо људима, који бијаху трудбеници нашег народа, који бијаху свештеници цркве сјајне, који бијаху наставници српске школе; Ми у овоме часу одужујемо дуг према заслуженоме, и то дјелом, које нас убраја међу достојне синове славних предака, међу ученике светих српских првоучитеља и учитеља, у које ступи, својим животом и радом покојни, врли како од народа тако и од 11мт. В. Ц- и 1>|). Ф. Јосифа Ј. одликован, како богата, тако и сиромашна, љубљени, и непрежаљени Србин, Митрополит, Херцеговац Радуловић. Слика, која нам је ево насликана нс варљивим, но живим бојама, јаено очнтује на вашем српском челу, да је достојна, да је сваки син наше Ерцеговине, у своју душу вјерно уреже, за примјер у своме земаљскоме животу, за примјер у својим радовима и борбама на корист Српства н Православља. На овој живој слици видите тај хладни мраморни споменик, под којим мирно боравн вјечнп санак, до часа суда Српско православни Митропомит, који је својим, свима нама познатим животом и радом, удостоио се милости код Бога, а л>убави код свога српског рода, те да пође стопама светог покровитеља наше Ерцеговине. — На овој живој елици, видимо себе саме, старе и младе, богате и снромашне, са већим и мањим знањем — видимо да је слика потпуна, јер је и покојников живот био потпуна слика, према којој се може угледат сваки правоелавни Србин и виђети како се живи, ради, пати, за наш на разне начине мучени и раскомадани српски род. Утјешимо се, разаберимо своје намрштено чело и развеселимо' се, што ће листовп наше ерпске исторнје, бити урешени и овом с-ликом, сликом која ће нашим потомцима казивати, не само о покојнику, но п о српској свијести, која и у овом тренутку свакоме доказује, да њу није лахко угасити, нити у партајским страетима замрсити. Из ових мојих рнјечи, китим вијенац, не од цвијећа, које ће увенути но из осјећања, и полажем га на гроб покојника, не зато што је чинио добра појединцу, но зато што је мушки, српски п ришћански газио по трновнтом путу народних бораца, као што су газпли и прпје,

као што треба да газе п данас чувари и заштитници српске и нравославне мислп, за спас рода нашег, за славу православља српског, за одржање и унапређење српске књиге, која нас духовно уједињава и држи чврсто спојење у једап ланац српских земаља. Покојник је заиста заслужио у овоме часу и већег н китњастијег говора; али што се полаже са искренпм осећајем, мислим, да ће и од вас бити прпмљено, драга Србадио, на коју се желим баш на овом гробу обратити са неколико ријечи, у којима се не мислим поплашити силе ако је има,иадутоети, ако у чијој дугаи постоји, портајске страсти, ако се ђе загријава или прикрива; — дакле разговорићемо се искрено и отворено, баш на гробу нашег милог покојника, нек нас и раб тога гроба не само сад но и у будуће учн: какав треба народу учитељ и како треба народ да штује своје праве и иетинске учитеље, а такови вијенци најбоље ће приличити и сад п у будуће његовом споменику. Окрећем се најприје мојим друговима како свештеницима, тако и учитељима наше мале Србадије, наше среће и узданице, проговарам, најприје њима, јер је п покојник био узор свештеннк, и велики поборннк српскпх учитеља н нашпх гакола; проговарам нама, који смо со народна, нама кроз које народ цвјета или у зачетку труне, нама пастирима, који ћемо за повјерено благо одговарат и пред Богом и пред људима. Тешки иоложај у коме се данас налазимо као учитељи, вође народа, и ако није онакови, као што бијаше, кад се глава у торби ношаше, кад се на прагу божественнх храмова, вјере и просвјете често пута полагала глава смиреног нагаег духовника, који је умио и крв своју просут „за крст часни и слободу златну" -— не тражећи славе ни богаства, нити какових високих земаљских положаја, велим тегаки нам је положај, и ако није онакови, као гато рекох, опет нас својом финоћом ономиње, да будемо на опрезу, те да како не застранимо, да не изгубимо из вида народ и његово добро, јер је нама народ и добро и зло, наш спас као и хрђав глас; зато у њему имамо живити, радити и умријети са њиме. А, сво нам лијена примјера, пред очима, у овоме велељепном храму, под тим хладним епомеником, ево примјера, како ., Господ" и народ | „љубпт праведвпки," ево прнмјера, који нас учи, да се српски свештеник не одваја од народа ни