Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Стр. 93

Нешто о ху,1 Пошто еу многи л>уди стужени и смукени од злих или хулних мие.ли, које су им зли духови нанијели; ради тога добро је да те мисли нознамо и да знамо, које су грјешне за човјека, а које нијесу, и према томе да познамо срество како их можемо лијечити и од себе одгонити. Из три различна узрока могу се у човјеку мисли смутити и то: од нечистоће, невјерства и од хуле. Да би се могли избавити од хулних мисли, треба да знамо ово: Прво, треба знати да у хулним мислима нема гријеха, ако воља и разум човјечији немају „ саизвожња " на то, него им се противе; на против, ако се вол>а и разум на то „ саизвомлвају " и насладу у том налазе; дакле човјек сам томе тежи: онда те мисли доносе смртни гријех. Ако на човјека напану таке мисли а није им рад, па мисли да гријеши, онда је таки човјек малодушан и не зна разлике међу „ помисли" и г саизвољењем Ј . Није то свеједно кад се ја на нешто „саизвољавам" и на нешто ..мислим". „Саизвољење" је то, кад ја љубнм зле мисли, наслађавам се у њима, свесрдно их желим, и у множавам их у уму евоме. Ако ми хулне мисли не желимо и нећемо их, него нам се оне саме намећу и на ум нам долазе, то је извјесан знак да наше „саизвољење" на њих није, и не треба тада да нас савјест мучи, него треба да се Богу молимо, у њега се уздамо и крјепко стојимо како се не би „саизвољели" на њих. На питање: „Од куд долазе хулне помисли"? одговара Љествичник: п у гордим срцама рсфају се хулне иомисли. а у смиреним душама небесна виђења а . Ако дођу човјеку хулне помисли на „Бога", онда треба читати: „ЕНр^к> ко единдго Богд" итд. до краја, и ако се буде могло ваља учинити неколико поклона. Ако дођу хулне мисли на „тајне Христове" онда треба читати: „В^рВи Гогподи, и нспок^дбк, Тнки) Тм бсн конгтнннН Хртоск" и т. д. до краја чинећи поклоне. Ако дођу хулне мисли на „пресвету Богородицу" — треба читати или какву молитву Богороднци, или: ..Под-к Тко} к,мгоУтрбс'Г(" или „Богородиц! Д^ко ј>д 'д8и ја ", или какав тропар Бого-

гим мпслима, родичин с' поклонима говорећи: ПриклтдА Е огороднцг ггпин , ча гр-кшниго". Ако до!,у хулне помисли на кога „светитеља" онда треба читати ово: „Л1оли Еогл ш .ин-к Гр^ШН0.11'к ГКАТК1Н (име), Удки> лз-ћ по Еоз^ к-к Т(с6 ПрНК ^глк), (кизо.иУ по.иоцјннкУ и ,ио.шткжник8 ш д8шд^"к нлшнјск ," и чинити поклоне говорећи: „ скатми, (име) ,110.111 Богл ш .11н-6 Гр^ШНО .п-к." Ако дођу хулне помисли на какву „икону" онда треба пред том иконом учинити 15 поклона или ако не може се баш 15, оно бар онолико, колико се може, молећи се ономе свецу, који је на дотичној икони изображен. II тако ћеш помоћи Божјом све те рђаве помисли одклонити. Осим тога, може се од „хулних мисли" избавити и тако, ако се дотична особа пред свјештеним лицем исповиједи и савјет затражи. Ево неколико примјера: Брат неки запитаће једнога старца (старијег калуђера) за „хулне помисли" говорећи: „Не мирна ми је душа оче, од лукавог бијеса хулног, но учини милост и реци ми: од куда бивају „хулне мисли" и шта ћу чинити?" На то му старац рече: „Хулне мисли долазе са више узрока а највише од љености и гордости, и ако им се човјек не успротивп смиреношћу и скрушењем самог себе, онда ће му остати грјешна душа или ће изгубити ум т. ј. полудиће. (Пдт^рТк сл. 12). Брат неки стужен бијаше од хулног духа и стиђаше се исповиђети, али ипак пође једном старцима да се исповиједи, али кад дође њима застиђе се и опет остаде неисповјеђен. Често пута овај брат одлазаше учитељу Пимину и овај Пимпн виђе да он има неке мисли и рече му: „Много пута долазиш мени са некаквим мислима и опет их са жалости односиш са собом, а нећеш да ми их исповједпш; но реци ми сине, шта имаш те тајиш у срцу своме." Брат му на то са стидом рече: „Хулним мислима враг ме смути и стидим се да их изречем". Чим ово брат изрече одмах осјети да „хулних мисли" нестаде, и старац му рече: „Немој се жалоститн снне, него када ти дођу „хулне помисли" реци: ја тих мисли не требам, хула твоја нека буде на те ђаволе, помисла твога неће душа моја; а сваке мисли које душа неће не могу се дуго одржати у њој, него морају одмах, као дим ишчезнути". II тако брат примивши ноуку,