Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 92

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

жији приниЈети, његову СЈен у мјеста света и златиа удостојити, а нас помиловат и са небеса гледат, да се духом до њих уздигнемо, као штО нас учи неумрли Његуш: „Истргни се искро божанствена, Из наручја мрачне владарице, Подигнн се на свјетла крила, Распалп се пламом бесмртности, Скипи мени са очију мојих, Непрозрачиу смртности завјесу, Тупе моје отргни погледе, Од метежа овог ништожнога Уведи пх у поља блажена, Ј опширно светилишта биће, Ђе с' рађају сунца и мирови, Ђе вјенчано биће с зачатијем, Ђе се дуси бесмртношћу крсте" ! Ове ће нас ријечи увести са нашим молитвама у мјеста покојна, у којима пред вјечном нравдом мирно почива добра душа нашег непрежаљеног Архипастира, која: „Од свачијег скрила се погледа, До једнога, који све прониче"! Оваке мисли, треба да обузимају нашу душу на овоме гробу, на гробу свију наших упокојених, као и на гробл>у свију наших славних људи, али не треба у тим мислима да нам душу обори тужна прошлост, како би јуначки издржали ову бурну садашљост, те се и показали не надмашни у борбама, иатњама, као и у заједничким радовима; јер само тако, спремамо ход, да нам срећан буде српски род. Зато, Српскн роде, нека тај мраморни споменик ороси не суза туге и нарицања но сузарадости, којом треба да се завјештамо, подижућн га своме покојном митронолиту Радуловићу о чијемживоту, већ сте више пута и са овог мјеста слушали, а и радом му се користили, у цркви, школи и општини — да се завјештамо, да ће наш живот н рад и од сада поднзати чврсте бедеме, међу којима ће сенаша Србадија развијати у српској нрађедовој вјери, у братској љубави, и у чврстој нади на бол>у будућност читавог Срнства; да се завјештамо, да ћемо љубити п онога, који нас мрзп, да ћемо пружити руку братске слоге и ономе који од нас главу окреће, да ћемо умирити духове ако су се узбуркалн, да ћемо заборавити на

зла и уврједе, ако су коме нанешене, да ћемо сви бити један дух у животу и раду; тако ћемо доказат да смо свјесни овога данашњег времена. Тако уједињена цјелина, разломиће све ирепоне нашем, фамилијарном, друштвеном и општннском животу, у данашњем варљивом н клнзавом добу, у коме се можемо уздати у Бога и у себе самп, у коме нам треба имати покрај мушке одважности, знања и вјештнне, како нас не би когод побркао на путу заједннчког рада. А само наша уједињена снага биће златна слова на овоме сноменику; у нротивном случају он ће нам бостп и душу н срце, ако и за часак заборавимо на заједнички рад, на пожртвовање, на самопрегоријевање — а са данашњим молнтвама наше свете срнске православне цркве, узноснмо и своје са завјетом, да ћемо п племените жеље покојникове и у дјело привестп; — покојника, који нас духом својим око свога гроба окупи, да нас п ту насјетује, да будемо сложни и побожни, да будемо и у будуће примјер мушког н ернског рода, међу осталим крајевима српства. Ту нам науку даје својим животом не само као смирени калуђер, као апостол труда и патње, као Архијереј, но и као Србин, што му и подиже диван сноменик у народу као н на овоме светом мјесту, а то ће му бесмртну душу упокојити онђе, ђе нема „печалп" ни „бољезни", ђе ]'е жнвот до краја . А сад видивгаи своју жељу испуњену, откривајући и благосиљајући споменик на гробу нашег непрежаљеног Архијепископа п Митрополита блажено ночившег Леонтија Радуловића, сјетимо се и његове блажене сјени, те у души својој снлетимо вјенац: Ти народни трудбениче и мучениче, ти непрежаљени митроношче, прими дар твојнх Ерцеговаца којп ће остатп вазда вјерни светињама Српског рода, прими овај вијенац силетен из осјекања твојих синова из Кршне ти домовине коју тако рано, по вољи Божијој, остави, они ти данас упиру своје погледе, да пх благословиш, утјешиш и охрабриш, шаљућн ирестолу божијем своју топлу и заједничку молитву: Бог ти дао у рају насеље А у Српству вјечно спомињање. Амнн! Браћо, хоће ако Бог да!