Босанско-Херцеговачки Источник

Б.-Х. ИСТОЧНИК, Стр. 91

Св. 3

умије одатп хвалу заслуженим људима, достојан је да пх има и да наиредује". Псторпја српска, која има доста страна и златним словима испнсаних, не заборавља покрај нашпх светих Немањића. ни оне од крвавог Косова па до дана данашњнх, славне трудбенике и мученике, како оне од мора до Дунава, тако и оне од Прилипа до Новога Сада, како оне, који српство сачуваше, од оштре буре истока, тако и оне, који нам не дадоше, да се утопимо у тиха мора запада. Таке вође ево и народ велича па још у доба кад је расцијепљен на разне начине, за славу српског имена, а за примјер себи и својима. А зато бих ткелио, још јасније пренијети у мислима вас, драги слушаоцп, кроз све незгоде, што их Српство због себе сама претрпи, као и кроз она славна врмена, у којима Српски грб и панцијер, бијаше сјајаи и злотвору страшан, довести вас међу ону Србадију окупљену око светог првоучитеља и нашег покровитеља, да саслушамо љегове свете ријечи, које нам српски пјееник овако урееи: „Ђецо моја, ђецо драга, да ли пма већег блага: него кад смо браћа редом и нред Богом н пред свјетом. — А томе вас учи вјера, вјера ваша, вјера света, иа чувајте вјеру вашу; јерће доћи, доће вријеме потавниће српско сунце, сунце среће и слободе; опа ће вам дати нада, сред чемера тешких јада"; . . . Да вас проведем, велим, у те славнс дане иза који многн заборави да смо браћа редом, те се и положи света круна Немањића у крв на Косову, из које се само може дићи оном старом слогом, када вјера и слога бијаше чврста, када буду оваки храмовн оа,јекивали умилним гласом Србадије младе, а мирисали заједничким и побожним модитвама. Упирући своје погледе у овај божествени храм, мјесто збора српског рода, у његове украее споља и пзнутра, а понајвише у вас, као најљепши иакпт овијех светијех мјеста, српски православпи свештеник, види ону стару слику и весели се са свима вама, и ако смо око гроба сакупљени, што остадосмо послушни заповјести свога првоучитеља — али у исто доба н ономиње да и у будуће остапемо и пред Богом и пред свпјетом увјенчани слогом. као што се у овоме часу осјећамо.

Само тако ваши трудови око овога чина могу рачунати на бољу будућност наше среће у црквама, школама, општинама, и у свима но наш иарод корисним друштвима. Ово изрекох зато, што желим као и сви ви, да будемо свп једних опште корисних мнсли п жеља, да радимо сложеним снагама; чему ће пак напротив сметати личне зађевице п друга разтројства, изнад којих треба високо да стоји сваки истински народни трудбеннк, па био он свештеник или световњак, био појединац или читаво друштво, па и саме наше општипе. Али овај чин у животу н раду садашње српске православне општине мостарске, а са њоме и осталих у Херцеговини, знаменит је, што дочека на Архијерејском престолу Срба Митронолита; знаменит је што се види да умије и хоће заслужене љубнт и штоват, па и срце, душу и нмања му дароват од евога залогаја, знаменит је и по томе јер се подиже сноменик пе еамо заслуженоме, но и споменик српске свијести, наше слоге и љубави, споменик завјета: да ћемо бити и истрајни у радовима н борбама за црквепа, општинска, школска и народна права. А то име, ми ћемо се радовати, радоваће се блажени сјен на небесима врлог покојника, радује се свети архијерејски престо, са кога нас је кратко вријеме иокојнпк благоеиљо, и са кога нас данас њему достојни нашљедник, оетарјели борац са народом бдагосиља; радује се јер види својим очнлМа, како његови синци цпјене заслуге, радује се што ће дјелат, жнвпт и умријет са њима; а еа њиме се, увјерен сам, поноси и читаво свештенство, што је дочекало, да својим смртним очима гдеда како ее од народа исплаћују 'груди за њ поднешени, што види, како се ради да се вјечно живи; а тако се радује п сваки од вас, који гледа корпст општу као еветињу, којп Српску православну цркву љуби, а пастире почитује. 3 тој радоети помпслимо на Бога п свете његове угоднике, и на оне српскога рода: св. Саву, Арсенија, Максима, Василија острошког, Петра цетињског, свете Немањиће, мученика косовског Лазара п друге српске светитеље, чија нетљена тјела напајају светим миром душе наше Србадије све од Фрушке горе, Авале и Ловћепа, Шар планине, и Риља, па до Хилендара на сред Горе свете; а опи ће наше данашње молитве, које за душу упокојеног приносимо, пред престо Бо-