Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3 ош 'Т с муком рађам, докле Христово обличје не \ постане у вама (Гла. 4. Ш.)", где је јасно, да су Аностоли у духовном смислу сматрали новообраћенике духовном дјецом својом „који с муком рађају" а себе духовним родитсљима. < )дношај дакле измсфу онога којн рађа и онога који се рађа, јест одношај родитељски, па у овом смислу п циљу духовнп; те се према овоме види, да су апостоли тсжили томе родитељском духовном положају, али су новообраћеннци билп тје-

Стр. 115 лесни, те се с њима није могло као са духовиим разговарати. — Овакова збрка у логичности г. Јелића не пружа ни најмање увјерења о могућностп правог схваћања ствари, а то је неопходно потребно једном свештенику; јер ако нншта друго, а оно бар, да се св. Писмо разумије онако, како гласи, а то се са потпунпм правом може и мора очекивати од свештеника — свршеног богослова. (Насталзиће се.)

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Наши калеидари са I Опште је познато, да наши календари од 1 новијег доба толико омпљеше народу, да ћеш једва наћи српску кућу, и да је без ерпског календара. Та има их на избор, све љепши иза љепшег. Књижаре и књижевници надмећу се, ко ће се ближе дотаћи срца Србинова са својим календарима, што се тиче забавног дпјела његовог. ] Г збиља сс у многима од њих налазе такве расправе, чланцп, пјесме и приповијетке, да ће многи читалац у њима наћи лијеие поуке за живот и здравље, чедне забаве у празним часовима. Ал тако није са календарскнм дијелом. Разумијем са рубрикама, гдје се назнаћује број иедјеља по иасхалнику, и ред читања апоетола и јеванђеља, и који ће се глас којс недјеље иојати. У тој рубрици као да се надмећу састављачи календара, који ће већма иагрдити црквено правило, и свештенике већма буиити у држању реда јеванђслског. Ту се прави швиндл тјера, а све на рачун „благољенија" црквеног. Иреклањска препирка Шокрак-Руварчева као да их ни у чему поучила није. Исте погрјегаке, па све црње и горс. Гдје су г учили та господа то правило црквено, по коме пншу тај ред недјеља, и по овима апостола п јеванђеља? Ко их је овластио, да о томе правило издају? — Држимо, да је у ирвом реду црква на то позвана, да се зваиично огради против тог марифетлука, те да упозори своје иодручно свештенство, да не вјерује сваком календару, гледе реда читан.а јеван1;еља. За сада да разгледамо најновији календар у овим земљама, „Требсвић", на да видимо, како је он удесно т_у рубрику о чптању апостола п јеванђеља. Ту налазимо одма у нрвом мјесецу,

г рквенског гледпшта. јануару, грдну погрјешку. Тако 3. недјељп даје се број црквенски 35. Почетак му је хрђав, па због тога је и продужење хрђаво, дакле п шљедећи бројевп недјеља не ваљају. По у ту недјељу (20. јануара) нада број недјељнп 31. јер ће сс њен апостол и јеванђсље читати (ап. зач. 280. од пола, ајев. по Луки зач. 93.) Број 31. недјељни пада у ту недјељу нз два узрока, прво, што се код ње прекипуо број недјеља пред Божићем; а друго, што на њу ред пада, кад се ночне ио правилу јеванђелском од нсдјеље Митара и Фарисеја натраг бројати (од 33. недјеље) до недјеље по просвјештенију. Недјеља Митара и Фарисеја назначена је на своме мјесту, а она свагда посп број 33., па да јој се састављач календара овог дао њен број, увидио бп, да нс може доћи број 35. иред њу. Тако је погрјсшан недјељни број и слијсдеће за овом недјеље ј 27. јалуара) 36. Овај број треба да вазда пада у педјељу Спропустну, али не иеписује се. А у ту недјељу треба да дође број 17. недјеље (по Тројичну), и чита се њен апостол и јеванђеље по правилу јеванђелском, јер ово се чита саагда п<рсд 32. недјељом (Блудног еина), ако је овако касно васкрс, као ове године' па има празне недјеље до недјељс Митара и Фарисеја. Дакле у ту се недјељу нма читати апостол зач. 182. од пола, јеванђеље Мат. зач. (>2. Под текућим педјељпим бројем 5. грдна је погрјешка што се тиче 37. броја јеванђслских недјсља. јер тај број п пе екзистира. Насмијао сам се, кад ме је један овдашњп учитељ запитао, гдје је у аиостолу та недјеља? не могу^ да је нађем. Рекох му: богме нећу је нп ја наћи, јер је нема. Видите ли муке! Но у ту недјељу (3. фебр.)