Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 116

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

требала је доћи 32. недјеља 3 ап. зач. 285., јев. зач. Луке 94. Нед^еља 6. (фебруара 10.) Митара.и Ферисеја, на свом је мјесту, само треба јој додати њен број 33. — Тако је у реду и шљедећа недјсла (7.) а број јој је 34. Тако је исто у реду и шљедећа недјеља (8) а број јој је 35. И тако сад све иде у реду до маја. Само је требао састављач овог календара још назначити у недјеље и владајуће гласове: тако у недјељу Мироносица 2. глас, у недјељу Раслабленога 3. глас, у недјељу Самарјанке 4. глас, у недјељу Слијепога 5. глас, и у недјељу светијех отаца 6. глас. Даље је погрјешка у јулију, под. 28., а 14. јулија, гдје се додаје недјељном апостолу и јеванђељу, апостол и јеванђеље недјеље св. отаца, но ово спада у слиједећу недјељу, т. ј. 21. јулија, јер се св. оцима поје почевши тек од 16. јулија, Погрјешка је и у септембру, у нед1'ељи 8. септембра, на јутрењи недјељној — кад у недјељу падне мала Госпојина (као и у опште сви богородични празници) не чита се воскресно јеванђеље, но само Богородици, — то нека добро запамти састављач календара. Још је погрјешка давати број недјељама пред воздвиженијем и тхо

воздвиженију , те немају броја оне су нзванрсдне; и ту се обично прекида број текућих недјеља по Тројици. Зато и пада састављач овог календара у грдну, управо неопростиву погрјешку, да је продужио текући број недјеља. 1 ога не смије чинити. Одма иза недјеље г ао воздвиженију прелази се на 18. недјељу, па била она на реду или не била, јер она започиње период Лукиних јеванђеља, а ова се започињу одмах иза недјеље по воздвиженију. И тако сад сав ред не ваља чак до пред Божић, до недјеље св. Праотаца. Тако пролази онај, који се пача у туђ посао, тј. који није учио. 8и1;ог пе ићга сгерк1ат" ! Ко хоће да се правог реда држи ено му „Бошњака,, Још нам је запитати славно уредништво „Требевића", чијије датум мислио под 24 априла, кад је „слава Срба мухамеданаца у Боснп и Херцеговини", далијенаш, или римокатолички, јер ови држе Ђурђевдан 24. априла? ако је њихов датум мислио, честитамо му на његовом, српству. Бар је Требевићу близу Хрид, па некј погледа мало у дољу на наш Ђурђевдан, 23. априла. У Сарајеву 7. марта 1891. Б. Г. С.

П Р 0 г л & за прославу стогодишњице и подизање споменика Сими Милутиновићу-Сарајлији, ^ српском пјеснику. Срби браћо! „Из ермена великога лаву чзаИ труђно нчје, „У великим народима генију се гнјездо вије". II. П. Његош. На јесен — ако Бог да — ове године, баш у очи светога Томе, а на освитак дана 5. октобра, навршиће се сто година од онога срећнога часа, кад'а је Српкин.а, Сарајка Аиђелија, родила сина Симу, — а отац му Милутин радосно дочекао своје мушко чедо. Да ли су у томе веселом тренутку срећни родите.ви могли и иомислити: да ће им синак Симо Сриство иробудити, српском пјесмом наше јунаке соколити, за слободу српску и сам се у ирвим редовима борити? г Га да ли су икако могли за-