Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

живот, п нико не Ке остати у безвјери ци. ако се није прије ријешио, да за на вијек остане зао". 1 ) Нека умукну дакле присталице данашње лажне науке, који мисле, да нема зашто човјек да се борп са страстима, него да треба само чекатп на божанствени позив к' вјери, па да у њој потпун мир уживају. Тако људи немогу никад ирисвојити вјеру, јер вјера истииита и која спасава, не долази без труда (подвпга); спо.ва није могуће дати човјеку спасавајућу вјеру, па ни васкрснути мртвац, као што се види из приче о богатом и Лазару; најиошље, браћа богатога, видјевши васкрснутог Лазара, увјерили би се о будућем животу, но тако насилно, снољашње увјерење, с којим се задовољавају и данашњи сектаити (отпадницп), не назива Господ вјером, него говори: и ако ко и из мршвијех устане псЛе вјеровати . 2 ) Нема Ј ) Бесј. на јеванђ. стр. 337. 2) Дука 16: 31.

вјере без труда. И тако, какна вјера спасава човјека без дјела закона? Та вјера, која је скопчана са трудом, која се рађа, и држи, и усавршава помоћу божје благодати, али не иначе, него наклоношћу ж>. ],е према добру и .вубавн, чистом савјсшћу и молитвом. Спасава иас вјера, т. ј. вјера, која се јав.ва онда, кад је човјек са свијем проникнут животом Христовим; по таку вјеру није могуће имати без добријех дјела, а та добра дјела нијесу дјела закона, која су престала са појавом јеван^е.ва, т. ј. разни старозавјетни обреди, нсго врлпне новога завјеша. Илаш лн ти Хришћанине таку вјеру? Чим се одржава у тебн увјерење о нстинама откривења? Ако обичајем само, предањем или доказима спољашњим, научним, то знај, да то још није вјера. Само те тако вјера може спасти, која се оснива на .вубавн за правдом, на чнстој савјестп, на тежњп за светошћу п покајањем. Ље се.)

Проматраље живота и рада свештеничког. Писма оца сину. II. дио. Седмо писмо.

Сине! Избор мјеста по моме мнењу не зависи од тебе него од предиостав.вене власти, која мора бити извијештена о теби и о том, да ли си достојан дотичног мјеста, које ти је повјерено; о том нећу да ти говорим, него ћу т ној у пажњу обратити на оне предмете, којп потпуно зависе од тебе и твоје воље. Сваки, који жели да буде свештеник, дужан је прије свега ступптп у брак са достојном дјевицом; избор ђевојке остав.ва се теби самом, па баш за то хоћу да те

упозорим на то. „ Њоје добро да је човјек са.и; да му начиним друга ирема њему и (I. Мојс. II. 18.) рекао је Бог прије него што је створио жену. Ције.л, је жене' супруге да буде помоћницом свога мужа. Она ие може присуствоватн у свпма пословнма и радовнма своме мужу једно с тога, што се не слажу многи послови са њеним тјелесним организмом, а другои због положаја, који она заузима код нас. На којн је начин дужна жена испуњавати своје дужностп? „Како она може бити помо-