Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 81

ћинца своме мужу" ти питаш. Врло лако. Шежношку и благошку својом треба да дочекује и предусрета свог мужа свакад а особито кад он свршава велики н тешки посао; то ће га храбрити и одржавати да не клоне под тешким теретом свакидашњих брига и послова. Она треба да се стара о одјелу, о распоређењу јела п пића, па да тако свршава домаће послове који сами по себи нису велики и важнн, али ипак одузима ли би мужу времена, те не би могао и имао кад радити оно што спада чисто у његову дужност. Уз то женина је дужност и да васпитава ђецу своју до њихова узраста. То су дужиости жене. Жена живи срцем т. ј. она је ио природи слабија и осјет.вивија за сваку неиогоду и потешкоћу него човјек, за то је п пало њој у дио лакши посао којп ие тражи великог иапрезања душевног иити тјелесног. Према слабијем саставу тијела, и радост и жалост јаче утичу на жену и њеио срце; они се могу у њој лако и брзо промијенити па на мјесто радости да наступи жалост, п обратно; она је готова да се насмије и онда, кад јој још ни сузе нису престале падати од жалости низ лице. То је узрок што ми често виднмо, да жена подноси лакше тегобе и незгоде него муж. Чоијек живи умом; његова душа занима се тежијим мислима, али за то је он у стању дуже да издржи то због јачег састава тијела свог. Није бадава речено •' „осје^елост је знакмудрости". Погледај ког великог мислиоца, па ћеш се увјерити о истини овнх ријечи. Мршавост у лицу и осје^елост прије времена јесу узроци великог напрезања и душевног рада. Како се не би човјек чудио иош.ве тнх ријечи, п дивио се премудрости Творчевој, којп је створпо п са-

ставио тако два различна створења, а у њихову општу корист. Једном створењу дао је снагу и строго расуђивање, да би могао битн упраните.]. женп, а другом је дао слабију природу, али са њежњим срцем, како би оно било помоћпиком мужу у његовим тешким пословима. Ето за што у нас жена не може имати потпуне самосталностп и слободе, него се налази иод надзором родите.ва или мужа. Друкчије не може ва.вда ни бити. Женско ннје створено самосталном; то није сагласно са њеном природом. То ти све ја говорим, да би ти имао појам о жени, да би ти био добар и правилан избор при женидби. Но и то зависи од околности. Можда ћеш питати: које су то околности? То су: васттање и шложај који она заузима у кући родите.вевој. Под рпјечју васаишање ја мислим не само научно образовање, него још и правилно развијање добрих душевних врлина. За жену једног свештеника у погледу науке не треба много; она мора познавати добро свој језик, треба да зна управ.вати кућом и радом, треба да су јој познати главни предмети из: историје, географпје и музике. 0 познавању закона Божјег ја не говорпм, јер мислпм да је будућа свештеннкова жена дужна бити строго васпптана и упозната са најглавнијим тачкама своје вјере и цркве. У моралном погледу мора бити: добра, скромна, побожна, поштена п приучена овом животу. Под оном рјечју: иоложај , који заузпма будућа жена у кући родитељевој, мислим начин живота самих роднте.ва; то је врло важно и на то би требало родите.вп де обрате особпту пажњу. Ти гледај да такву невјесту нађеш себн и ио срцу п по душевним врлинама, којима мора бити украшена. Али ако у кући њезиннх родите.ва влада раскош, неумјереност у јелу, пићу, одјелу и т. д. то ти