Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧБПК

Стр. 1 Зб

те ће рестрингирати неиријател.ске доказе о моћи богумнлској, јер ето иа толико мјеста расвјетлило се : да је та разглашена јерес, вје-ра кравосливна, само сакривеиа за ф прму бо гум илст ва. Онда су иапске факције тражиле таке симулацпје од својих иовјереника, ал се можда није ни помшп.вало да ће то дуго и дуго истину у далекој будућности заллфивати. Ал кад се зна, да су онда папе религиозним енцикликама и европским царевима и кра.вевима диктирале, онда су та извртања о босанској вјери разум,љива, ал је неразум.впво што се и дан данас многи за .вубав правде не одреку, тнх преживјели принципа домшшканских. Мп све средновјечне вјерске заблуде, на ако су те и са крстом на крст, одбијамо на строгу религиозност и фанатизам, па ма те биле ужасне и крваве, као и пропаганда иаио ЈЈнокентнје ЛГ., која је у почетку XIII. вјека сву Босну крв.ву натопила. Ал' како ћемо да одбранимо лажне брошнре и књижурнне садањих научењака, које у ово просвећено доба на наше очи пишу и с њима свијет заваравају? Свн смо завнрилн у научне књиге др. ЈСрауса, Бекмана и Хернеса ;, па нгга нађосмо у њима? Све чиста превејана тенденција, ал само задахнута данашњим дахом; она иста лаж коју су сву прије легати документирали и тенонирали, „оно исто ал мало друкчије". Разлика је само: п1то су у оно доба вјеру и цркву грубом копреном завијали, а сад шареним ћилимом нешто друго затрпавају .. . Кад п <)С .1»(! овога кажемо да нам није горка пошалица оних нсторичара који у наивности рекоше: да је бан Кцлин био ожењен богумилском сесгром Немањином, онда ће ми свако вјеровати, јер напријед већ напоменух: да нп један од српских

владалаца ннје бпо јеретик, а најмање бп то допустио сестрп својој, славпп организатор српске кра.вевнне, који је за срнетво и православл.е до посљедњег часа живио. Из свега тога добнјамо резултат да се највшпе шалабацало и мазало за то, да би се Срби у Босни ил' иокатоличили ил' бар назвали присташе католичанске цркве; ал им сви трудови осташе безуспјешни. Одма пос.вс бана Кулчна бацали су златиу удицу па бана Нинослава наговарајући га: да се одрече гиигматичке вјере иравославне и босанске цркве јеретичке, а Нпиослав угледајући се на Кулина, околпшио је према католицизму н за нево.ву само морао се издавати за римокатолика. 1\'ра.в угарски Бела IV. увидивши да се бин Нинослав само претвара да је католик, расрди с.е на њега те му године 1245. попрпјети, да ће му државу одузетн, за то: што је иомагао Сплећанима у рату с' Трогиром. Ирави узрок тајаше. У истини дакле Бела IV. намјераваше на Босну за то ударити, што се није покатолнчила, а не што је је Силећанима помагала. Сад још ако се створио раздор око српског престола као што је то често бивало, онда је слабији тражпо помоћи код римских владате.ва, назнвајући своју крвну браћу јеретицима и обећавајући да ће примити латинску вјеру. Тако је и Вукан одметнувши се од брата Сшевана трвовјенчаног , прогласио себе католпком код папе, а позивајући угарског краља Лудвика да га брани, назвао је брата Стевана и православнпм јеретиком. 1 ) Но оваке зађевице брзо су пролазиле а одметнути синови православне цркве, опет се својој вјери иовраћали коју су само форсирано напуштали, а никако је се одрицали. !) Истор. Срц. народн.