Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 136 Тако су радили Србијапски, тако Зетски, па и Босански владари, само што босански бјеху најху^е судбине, па их и дан-данас још назпвају католицпма, па их још жпгошу: да нису били карактерни, јер су штитили п јеретпке у својој земл.и. До сад знамо да су ти јеретпцн били Срби, а онда знамо да су љетописци доказали да су босански владари по вјери били синовп православне цркве, а по духу политике папске, мудри политичари и заваравачи пропагандних паискнх стипулација. Тако краља Твртка историци називају католиком и Богумилом, а овамо опет године 1369. иагш Урбаи V. пише Људеттгц краљу угарском да брани Вука , Твртковог млафег брата, јер га овај прогања што је примио вјеру римску. 1 ) Сад се можемо сити насмијати, што католик Твртко прогања католика брата Вука , што му ваљда конкурира са својпм католицизмом. Тако је учеии језуита докумеитиро. Кад би ми простор овога листа допуштао, могао бпх силесију учењачких несмислица нанизати, ал нит је овај лист за таке хуморне куриозитете, а и по теми овога чланчићн гледам да будем тактичан, па потежем само опе биљешке које нас харапгвирају. Нуз богумилску вјеру у Босни, готово једнако напредује римска, а гдје-гдје једна другу превлађује. Ми смо до сад освједочени, да је то успоредно богумилство српско православље, па ћу са неколико редака и ту моћ римске цркве и вјере сторнирати. Још године 1191. иаиа Климентије Ш. слао је свога легата, некаквог бискуиа Венедикта , да римску цркву у Босни утврди, и нове жупе успостави, јер да се ') Гаг1а« IV. 61.

Св. 4 и 5

католнцнзам у том врту господњем, на дику курије римске, на све стране расцватио. 2 ) Тако иаиа Климентије, а тек године 1236. иаиа, Григорије IX. пише ласкаво Себиславу КулиновиЛу називајућн га: јединим с.ведбеником римске цркве. 3 ) Колпко је рпмска пропаганда слабо дјеловала најбоље свједочп посланица ште Григорија XI. у којој се чак године 1353. жали да све војне у Боснн ништа не помогоше, јер у цијелој зем.Би нпгдје праве римокатоличке жуне нема, а зем.ва остаде опет у грнјеху препуна шизматичким јеретицима. Што папске војне у XIV. вијеку ништа не користише, заслуга је силног цара Душана, који је силно благо на олтар православ.д>а у Босни жртвовао, и Србе који су били залутали опет на правп пут изводио. Римске жупе укидао је н предавао православним свештеницима. Већ и сам иаиа Григорије IX. био је изгубио иаду да ће нкад у Босни римска црква процвјетати, јер се успостављене жупе опет православној цркви повраћале па п саме постављане владике православну вјеру примаху. За његовог паповања а за кра.вевање силног цара Душана изневерио се један босански бискуп, јер године 1233. наложено је легату Јакову: да другог владику у Босни намјести, јер се пре^ашњи изневјерио римској цркви. 4 ) Што су папске факције са својим претензијама највише на Босну циљале, узрокје што јеБоспа имала индивидуалних одношаја са Далмацијом. Дубровчанп за рад свога трговачког промета ласкали су босанским владарима и њихове обичаје усвајали. Тако се временом у Дубровнику и босанска, српска, књижевност концен2 ) Вгаип: Се8П1-\ г . 81ау. 107. 3 ) Гејег: В. 36. 4 ) Еејег: 1)1р. III. 341.

Б.-Х. ИСТОЧНИК