Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 142

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

свију истина хришћанске вјере не може се назвати незнањем, као што мисле и говоре противниди еванђеља. Шта више говоре на основу тога и то, да је наука хришћанска противна науци и знању. Но ни то не стоји. Хришћанска вјера никад није била противна науци и знању. Јер, ко узвиси народе до образованости и науке на којој се данас налазе, ако не хришћанство ? Сама наука хришћанска осуђује незнање и необразованост. Тако исто не може разликовати истину од неистине онај, који нема претходног знања о

другим сродним истинама. Тијем предходним својим знањем, — разумије се знањем истина хришћанских, можемо путем сумње добити јасан појам о некој мање познатој, или непознатој ИСТИНИ, те „АД Н( ЕМКД(,ИТ> КТО.иУ ,И,МДЖЦМ, К.ШКЛЦНА И СКНТЛИШ^ГЖ КЈ/АКН.Чг К^ТрО.ИЋ ОуИША, КО .1ЖИ Ч!.10К"6Ч!(Т"6н, К-К КОКЛјНТК^ КОЗННЖ (Ефес. гл. 4, ст. 14.) Вишеград, 1891. Коста 3. Поповић, богословац.

Стари босански натниси Намијењено Др. Ћ,. Трухелки кустосу музеја у Сарајеву, од Вида Вулетића-Вукасовића (В. Вијенац год. 1890. бр. 32, 33 и 35.)

Године 1883. у „Виестнику хрватскога Аркеологичкога Друштва" на страни 20 овако сам почео извијешће о старобосанскијем стећцима: „По свој Босни и Херцеговини је доста споменика (т. ј. стећака), које још нијесу ни најмање учењаци испитали; с тога ћу ја унаприједа кроз цијењени хрв. аркеол. Виестник у дописима свраћати позорност учењака, барем описом, на те древне „споменике, еда би се бар знало гдје су". Тако сам слиједио до дана данашњега, те сам пропутовао добар дио Херцег-Босне и приопћио сам у реченом Виестнику (а нешто у Старинару и у Сарајевскому Гласнику) подобар број старобосански јех натписа, те јих није нико толико досада ни из далека приопћио, па сам са сваке стране молио и кумио, да би се боље мислило за те сриасе натписе, јер кад су наши писали својијем језиком и имали своју културу, други су народи писали особито латинскијем језиком. Споменути су се натписи штампавали, па се на њих мало или нимало пазило у нашој домовини, али су у иностранству у најучевнијем круговима, учинили диван утисак, те ето „Неуие Агсћео1оо'1(|ие" један међу првијем, ако не први журнал у свијету аркеол. струке, главни орган францеског института, те издан под равнањем његовијех чланова А. Бертранда и Г. Перрота, овако се сјетио споменутога Виестника у „ХоиуеПев агсћео1о§-Циеб еЛ согге8ро <1апсе"у свесци мај—јуни год. 1889. на страни 415: — „ ћа 1!еупе (хппенћчеИе <1е 1а 8ос1е(:е агсћеок^здие сгоа1;е (Виестник хрватскога аркеологичкога друштва)

\меп сГ еп!гег сТанз ва оп21ете аппее. Вери18 1' оссира^оп с!е 1а Во8П1е раг Г Аићтсће, сеМе Кел'пе а рићће ип §тапс1 потћге с1' 1П8спр(;шп8 в1а\ - е 1п1;еге88ап1 :е8 роиг 1' 1и81 :01ге с!е сеће ргогтсе" . . . Год. 1889. почео је излазити у Сарајеву „Гласник земаљског музеја у Боени и Херцеговини", те сам и у њему приопћио по гдјекоји старобосански натпис, а ту јих је већину објелоданио Др. Ћ. Трухелка. У споменутоме је Гласнику год. 1890. у књизи I. стр. 1—9 објелоданио Др. Ватрослав Јагић: — „Неколико ријечи о босанским натписима на стећцима". Ту је чувени доктор Јагић напнсао неки преглед споменутијех натписа, а то на темељу Виестника, Старинара н Гласника, те је истакнуо неке филологичке недостатке, ал ' дакако без да се увјерио о ствари на дотичнијем споменицима на којијем је доста погрјешака, те је сабирачу до дужности највјерније доносити преписе. Год. 1890. дне 28. априла овако ми је о предмету писао далеко чувени г. Јагић: „Драги господине! Будите увјерени, да ја потпуно уважавам ваш велики труд и велике заслуге за нашу епиграфику. Мислим и ја, да ће велик дио погрјешака бити већ на самијем стећцима, али Ви знате, да је у крви филолога да длаку и на деветеро цијепају. Надам се, да нисте нашли у мојем чланчићу, који је пун штампарскијех погрјешака — ни једне пооштре, кој а би могла Вас уврнједити. То је и далеко било од моје мисли. Ја бих тек желио и ради тачности и ради па-