Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 144

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4хо

срне, вепрове, соколове, керове итд., а украј покојникове главе штит-таргу, таман као што се употребљавао за првога турнирскога мајстора Фридрика Риђобрадога . . . Да, ове су споменике дизала властела, властеличићи, и сви племенити, бива феудална господа, а народ се копао око црквишта, те и он стављао над својом главом по могућности, билиг јали ками , а на њ би укресао алат свога занимања, ружу, јали обљубљену јелицу. Рекао сам, да су присташе народне цркве најприје почели дизати речене споменике, што их нарад дан данашњи свакако зове: — стећцпма, грчкијем плочама, каменима, па и машетима, ал се овдјеникако неможе искључити, да и присташе источне и западне цркве нијесу подизали сличнијех споменика, ал' су ти свакако из кашње доби, те су то готово све крстови јали плоче. На некијем је сноменицима ударен и натпис старом босанчицом, а у такијем се натписима зрцали красан лаконизам, љубав прама Богу, родбини и јунаштву. Небуди Вам' жао, господо, да Вам' паиоменем неколико примјера, а то самијех утарака, јер би на дуго с читавијем натписима. На Опличићима код Почитеља (у Херцеговини): — а усиче кам-мати Радислава. Нзежна је она у Копошићим', у котару Височкбм (у Босни) : — Си билиг постави госаођа Вукосава која му живу вирно служаше и мртву му послужи. На другом је стећку на Опличима: Најбољи муж у Дубравах бих. У Ходову код Дубрава: — Немојше ми косши пријетресати. На Горици код Стоца: — Остави мудро и уову час. На Бољунима код Стбца: Молу се Ђожс •помилуј ме милости шбе. Ту на другијем пише: — Добри јунак^Добра владика. — Добра жена итд. У Горњему Расному (у Херцеговини): Добрп јунак бих једноЛ ев гађаи ти ми^ ше виђе, те би ши како ја а ја мора бити како си ши. — Ово се може усиоредпти са оном кршћанском : „0 4и сће »иапћ тви, 1о Гш согае ве! 1и,

Ти уегга1 согае аоп ш, Репза а (|Ш38 (:о, е уа соп Бш!" Па другому сноменику тешко заклиње и куне, да му когод неби тегнуо кости: Клет и проклеш тко Де креши у ме. У Убоскому (у Херцеговини) овако ганљиво моли: — Чочс тако да си благ. У Храсному је један из заповједнога стила: — Овдис хаће ове кости. Чудновата је ова изрека на Премилову Пољу (у Херцеговини): — НоИера то писах — легао и веле то ми је лежати. У Ђедићима је код Попова Поља сасвијем изворна: — Страх Бога молеЛ задријеми се, л-уди легох (у своје племе) - . . Од особите су знаменитости хисторични надгробни натписи, а таки је у Величанима у Попову Пољу: ј В име отца и сна 2) и стга дха се бжи раба бжиа Лолихра 3) ниа а зо 4) во.и мирским — гоепоја Радача жена 5) Вананенца Чихорика Кибни 6) са а невјеста 7) жуиана Враш-ка и слуге Лабиг 8) Ива и ТетуИије 9) Стјеика а кЛчи жушана Мил-тјена 10) Дражи — воиеика а кузн-цу синку сестра а тгосша 11) ви с-бјел,ег-не сн Дабижив-с бжиом помогити 12) ју сам-свои 13) су луд-ми а в-дни гна Крала Твр-тка. Није потреба, да кажем господп колико засјеца овај споменик у нашу епиграпику, каонути што се ту спомињу различита достојанства на конти краљевој и у земљи. Свакако је потребно, да се опета овдје спомене утарак оне познате епиграфе у Копошићнм', а што је мени приопћио славни фра Грга Мартић : . . . (Се лежи кнез Г>ажиЛ милостиу Вожиом и славнога госиодина Крала Твршка кнез над босанским Високим на свому земљишшу тглеменитом. разболи се се на Дубоком и к њему медик доиде) . . . Овдје се је зауставити на ријеч медик, те је признати, да је сасвијем друкчија од оне славенско-митхичке Врач, те се спомиње на Радимљу код Стоца, па је но оној медик назријетИ можда иностранца у Босни. Осим надгробнијех натписа, има их код нас (ако и мање) и чистијех повјестничкијех спомеменица, а те су ударене на цркве, на старе градине, тамнице, литице итд.