Босанско-Херцеговачки Источник
4
Св. 4 и б
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Стр. 145
На Кркарцу нпже Хутова (у Хердеговини) иише уз остало у тамниди сужањ Радоица Вукановић: . . . Се ме изгубих. — Такијех је натниса у Благају, у Херцегову граду. ЈГного је и много натииса на црквинама, ал' овђе је само споменути утарак са црквине у Полицама код Требиља: (На) вјечпаго крала Влад(жлав)а г(ре)б д(аде) (ар)ач а хтркију (ва)сиал итд. Свијем споменутијем натписима свакако носи круну натпис на коси на Лужинама на ушћу Дрежанке, те ми је навести само слиједеће утарке. . . . Асе двоЈЈЈ восводе М(а)с(и)ма и нсговију с(и)иу Радослава и Миросл(а)ва итд. У дни г(оспо)д(и)на крала Угар-скога Лоиша и г(осподи)на Ђана Ђосанскога Твртка идт. Неваља изоставити ни онај красни стећак (жалибоже сада подоста покварен) у селу Топлици (у Забрђу) код Крешева, а ту уз остало шпие: Асе зламение Кнеза Радоја Великога кнеза Ђосанскога итд. Овај је стећак особито знаменит, јер му је на глави грб — штит округљаст, те је нарешен љиљанима. У пољу му је иза вијенца с десне пут лијеве до пола мнтхичка животиња. т. ј. крилат вук(?) изплажена језика и ногом на двору. Овдје су ето јасно развијени херладички знакови, те се то у оно доба звало зламение , а и то је откриће за знаност, јер је грб туђа ријеч, те се је увела у посљедње доба од ЖеиаровиКа и дружине му. Такођер сам видио нотпуно и красно развијен грб-штит на стећку у селу Грацу (у котару Столачкому). Тај је стећак сада уграђен у нову цркву. Штит је сасвијем правилно направљен попут тарге уз висјелицу. У пољу је раздијељен великијем попријечнијем пасом с лијеве пут десне к дну. У горњој му је страни поља звијезда са шест зрака, а у доњој лијер. По овијем цртама натукнутиј ем, учена госиодо, сасвијем по дебелу, слободно сте увидјели да је Херцег-Босна и на пољу знања и умјећа земља од обећања, па ето чека та плодна њива чиле раденике, те ће их и дочекати, каонутп што има по избор — домаћина. П. А сад ће ме упитати славна господа: „Дану нам' причај што си урадио уз пут?" Ту ћу бити кратак, а да вам' не досадим. Дне
12. аугуста прешао сам границу, те сам стигао на ПГћенпцу поврх Попова поља. Ту је стећака, те сам их испитао. Отишао сам на Церово Почивало. И ту је породнчно гребље војвода ГГрибјеновића. Сашао сам у Пољице, па а у Седлари, а из Седлара у древнн василијански манастир на Завали. То је господо, светиња, да бн ваљало о њој на дуго и широко, каонути што нам' спомиње прво доба и старе јунаке. Ту је орао на плочи, те му панђе казују, да је стара (како народ вели у Босни) ова свијетина . . . Као узгреде ми је овдје споменути, да је уз Завалу чудновата и огромна спила Вјетреница, те се усуђујем казати, да сам у њој нашао велику ттред.гистор. тсостају. Из Завале ето ти ме у латинско село Равно (ту нашу насеобину из босанске Раме), гдје је она дивна старо-босанска епиграфа од XVI. в., а што ју је писао фра Ђазилио Равнанин. Нуз поље сам стигао на Хутово да бројим древне стећке испод рушевина града онога Хаџи-бега Ризванбеговића. У Грацу сам слободно наступио уз стећке и на римску РагЛуп бива то су ми казале многобројне цигле, а двије и с печетом. Из Граца мејегора однијела у Кишево, из Кишева у Врањево село, гдје је стећака, а прије су се стећака дизале римске зграде, а то ми је навијестио огроман материјал свакијех фиктилнијех уломака, особито је плоча иисменима посвједочила да је ту римски орао био слетио украј онога блата, на своме 1)ПшДи. — С тога сам ти мјеста преко Клека дошао ј Нељетовину, мјесто у Далмацији код Тополога, те су и ту окрњака римскијех. Забиљежио сам у Тополоме стећке, па и границу ударену између Ступе и Тополога, а то готичкијем словима од некога Ивана год. .1300., баш како он вели Соп АЊЈпа. бива бијелилом. Опета сам се вратио у Градац, те сам испитао на Глимчу Слремину тгеА, а то је друга предхисторичка спрема, јер нам' то свједоче неизбројни утарци посуда, останци животиња и угљевље. — Из Граца сам кренуо у Горачиће, па у Видоње, да снимим старо-босански натпис са католичке цркве. С Метковића сам стигао у Житомислић, те сам ту остао три дана, а неби било веле баш и три мјесеца, каонути што ти је ту г свакијех светиња и милости божје. Ето ти ме у Мостар, гдје сам снимио неколико натписа, те ћу на Дрежанку, а онда у село Дрежницу, гдје почимљу стећци растајати се од своје браће у Херцего-