Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 160

В .-Х. источник

Св. 4 и 5

,.11о причању народа нз околине „ВидоваВрха", а особито из најбдижег села Сврчуга, доказује се да су на „Видову-Врху" биле двије цркве, до времена турскога владања Ерцег-Новим. Једна је била управо ђе је сада подигнута нова, а друга је мало на више, ђе су Турци у новије доба подигли „караулу", која има диван изглед на Ерцег-Нови, Суторину, Море Јадранско, питоме Конавле, те и према тромеђи: ЦрногорскоХерцеговачко-Кривошиј ској. Ова кула подигнута је 1869. год. у доба ерцеговачког устанка под Луком Вукаловићем; те кад јој се темељ копао, нађени су зидови од нове црквице". „Обје ове цркве отприлике су разорене 1687. год., кад су Венецпјани ударили на Ерцег-Нови којим тада Турци владаху. Но у исти мах новским Турцима, стиже помоћ под неким пашом од Ерцеговаца и Бошњака. Паша са овом војском утабори се нод самијем Видовијем'Врхом, код воде Вратнице, ејеверно за неколнко минути испод цркве. Бојеви, пак, достигли су највеку тачку око Каменога код Новога, па се протегли чак до Вндова Врха и планине Вјелотнне. Но због тога, што су овдагањн Срби ратовали у овнм бојевима све против Турака, то ови пз освете разорише им ове цркве. ц — „Вазвалине од цркава као и од околних зграда, којима се и данас траговн виде, као и народно прпчање, тврди, да је на овоме бријегу негда био богат српско-православни манастир. Да су Турци разорење извршили може се мислити, почем су ту у логорисању били, па и бојеве туда водили, и по чем су се мјешћанп против њих тукли." „И ако су ове цркве порушене, опет народ тврди, да божија служба на овоме врху обдржавала све до 1806. г. и то само на „Видов-дан". Те године, стигоше до ових крајева Французи, па и даље на ејевер. Од тада па за неких 40 година ту више службе не бијаше; а то је очити доказ да су Французн до теме.ха ове цркве сравнили. Није ни чудо што су се војске око овог виса кретале почем је на видику и на згодном ударцу." „Лпјепо! — Оно што не могоше учиннти „варварски Турцн" од овога српског зборпшта, то умједоше „просвећени" Французн." „Чудо те не посјекоше и оно једно једино стародревно дрво, које се и данас више олтара зеленн и путннку се из далека прпказује."

„Србпне, ако те кад пут нанесе морским путем за у Ерцег-Нови погледај у лијево, видићеш међу високпм бреговпма наше Ерцеговине и „Видов-Врх;" како се на њему бјелуца овај новоподигнути спомен косовске петстогодишњнце!" „Прође 40 година, алн ерпска свијест не умрије, но се околна Србадија сложн те опет на Впдов-дан под оно дрво свој збор сакупи п Богу се помолн за обновљење својих порушенпх светпња". „Видов-данско скушвање на овом вису трајало је под тим стародревним дрветом, а у једној „еушицом" озиданој зградици све до 1888. г. — Те године, два оближња села: Сврчуге и Миљевићи договорише се; па свој договор и остварише, те старнну своју обновпше у славу •петстогодишњице од Косова 1889. године. — Прво је село пз Хергцеговиие у општпни Крушевачкој, а друго је село из општине Мокринске у Далмацији. Оба су села сјеверо-источно од Видова Врха, а по њпховом рлду види се, да су сложна. „Те годпне, на Видов-дан, дође на „Видов Врх" лпјепа кпта Срба Новљана, а са истпма госпднн Лазар Томановпћ, учен човјек и Срб, који својим говором, у скупу, упозори овдашњи народ на велику важност обновљења видовске цркве у спомен 500 годишњице од Косова. 1Бегов прилог, у двнје иконе, примљен је са благодарногаћу, алп сам радостан гато могу рећи свијету на видику, да су Сврчугани и Д. Мокрињани своју задану ријеч одржали, те на вратима обновљеног храма пише : 1889." „Године 1880. бијаше божественн храм скромно обновљен и украшен. Те годпне, како по читавом Српству, тако и на Впдову Врху слеже се силан народ, како из наше Херцеговине, тако и из братске нам јуначке Боке, да ту прослави дужну успомену косовопољске битке II пропасти царства нашег. Ова светковина, као и час посвећења овог храма 8. сеитембра 1890. остаће у народу у дубокој успомени". „Братски, заједнички и сложно почели, па и — свршилн!" „Да овђен помињем све трудбенике и раденике око тога па и титоре п прпложнике отпшло би на дуго н широко, зато молим народ из ова два села, а са њима и њихове духовне пастире да међу нама овако прегнуће и слога и у будуће влада".