Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 163

Проповијед.

На дан св. великомученика Георгија. В оз^кллатја ПјХПОДОЕНШ ко млк^.

Благодаћу св. Духа сакуписмо се, Богољубазни Христјани моји, у овај дом молитвенн, с једном мишљу, с једном цијељи, да прославимо успомену данашњег великомученика св. Георгија, коме у чест дједови н прадједови вашн и подпгоше ову светињу. Држећи, да ми нпје од потребе, да вас и овом приликом упознајем са светим животом и неумрлим радом славимог данас воина Христова Георгија на попришту цркзве и вјере правословне, јер сам вам о свему томе говорио прошле године, што вам је за цијело још свијема у свјежој памети ; и прелазећи данас шутом преко свега тога, у кратко ћу вам споМенути пут, срество и начин, како ћемо најдостојније и најсвечаније прославитп успомену данашњег великомученика. Није доста, љубазни моји, ако се ми само у лијепом и великом броју у црквн искупимо; није доста ако сакрушеним срцем у часу, док се св. литурђија служи, Богу молимо; — није доста ако са нобожним усхићењем и расположењем срца и духа духовите н милогласне стихире данашњем мученику појимо или слушамо; — ннје доста, ако помњиво пратимо сваку ријеч апостола или еванђеља; — није иајпослије доста, богољубазни моји, ни то, ако до краја св. литурђије у цркви останемо; него уз то, ваља све оно што се молимо, што појимо, што читамо или слушамо дубоко у срца да уеађујемо, да о томе озбиљно размншљавамо и на себе примјењујемо, како бп за поељедицу и награду тога нашег размишљавања и по томе равнања гоЛучили у своје вријеме оно, чпме је вјечни промдсао обдарио данашњег великомученика; краће рећи треба да за свету и

свагдашњу своју дужност сматрамо подражавање животу, дјелима или ти подвизпма данашњег мученика. Неки ће се можда међу вама наћи, те ће знајући у цијелости дјела и живот св. Георгија рећи: како ћемо ми сада у просвијећеном времену нодражавати св. Георгију, кад подвига онаковијех, као што их бјеше при раепространењу вјере Христове, хвала милом Богу нема?

Јест,

истина је, нема данас онијех подвига,

као што их у првенствујућој цркви бјеше, нема спаљивања, мучења, нема усијаних опанака, нема кључалог уља, у којпма су некад поборници вјере и науке Христове смрт налазили! Но има подвига и данас, само су ти друге врсте, јер носе на себи друго обиљежје! Цио живот наш треба да је свјетао, да је чист, дјела наша треба да су пуна љубави и слоге, правде и побожности ; молитве наше н благодарења нека провијава дух и истина; нападаје данашње против вјере и морала, против цркве и њених служитеља, који су данас баш учестали, да исмјевамо, презиремо, и од себе као пагубан отров да одбацујемо! Тако радећи и тако живот свој проводећи испунићемо ми најпре закон Христов, а подражавањем животу и дјелима данашњег велпкомученика заслужићемо, да ће се и нама рећи као и за св. Георгија п друге мученпке: „ козх - к < мат (* пржодокнш ко мнк^" т. ј. биће нам спремљено окиТЛЛИШ,! КТ» ЖИЛИ1ЦН КожГг .И-К, Л /ИННК 1885. Л. Богдановић, парох.

Кратки извод досадањег рада сједничкога срп-правосл. свештенства у протопрезвптерату сарајевскоме.

IV. Српско правоелавно свештснство у протопрезвитерату Сарајевскоме ријешило је на трећој редовној сједници б. април«, 1890. следеће: 1. Да по службеном п^едлогу надзиратељства сар. протопрезвитерата прими у своје све-

штенпчко удружењс новог пароха Сарајевског г. Игумана Гедеона Марића. 2. Да се према допису конзисторије од 8. марта 1890. број 338 : а) Задовољава са првом тачком његовом (тога дописа) ђе се вели: „да је надзиратељству просто