Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 164

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

и слободно парбеће се странке у брачним парницама цитпрати пред редовне свештеничке сједнице, да се у тима покушава иомирење; дочим је сам надзиратељ као члан удруженог свештенства то обећао чинити; б) Да ће према другој тачки истог дописа поднијети конзисторпји захтјевани списак свију, који живе у незаконитим браковима у протопрезвитерату Сарајевскоме, са молбом да се ти што је могуће више растјерују, а у будуће да се такови незаконити бракови законом државним забране и прогоне; в) Да ће према трећој тачки реченог дописа у будуће све осуђене брачнике на сажитије, који се неће и поред тијех осуда да саставе, због поједини маленкости из презирања родбине, због одвраћања и т. д. цитирати преч. конзисторија да нх ова по власти, коју као духовни суд имаде, примора на заједнички живот, са предлогом да се казне оне особе, које такове брачнике свога интереса ради од сажитија одвраћају. 1 ) 3. Да ће примајући знању допис конзисторије од 8. Марта 1890. број 344. — којим потврђује од свештенства предложеног П. Максимовића за привременог надзиратеља, истом плаћати вјенчаннце, којих ће приход половица припадати на трошак и потребе зборнице удруженога свештенства. 4. По предлогу пресједника сједница, свештенство је закључило на истој сједници: да се уведе обичај држања зборова љети гдје цркве нема у парохијама, ради разни молебствија и ради поуке народу у хришћанским дужноетима. 5. Да се у току љета 1890. приликом одређени зборова у удаљеним парохијама од Сарајева, држи шест ванредни сједница у шест парохија, и да се на тијем сједницама: а) Покушавају помирења између странака у брачним размирицама; б) Да се покушавају помирења између странака, завађени сусј еда и иначе других особа које су у завади, нарочито између оних који су наклоњени дјелидби; в) Да опомењу, посавјетују и по потреби укоре страене пијанице, велике псоваче, познате крадљивце, неморалне људе, који живе у незаконитим браковима, које се нијесу у току више Ј ) Види седму тачку записвика друге редовне сједнице држапе 25. јануара 1890. ријевдења бројеве I. 11 и 111. (Источник од 1890. г. страна 1 /4.)

година исповједили иред својим свештеником, и оии који су упорни владањем према своме нароху; и г) Да ће на те сједнице узајамно доћи јсдан другом сви свештеници. а тако исто и на зборове ђе не буде сједннце држане по раепореду, кога пропише пресједнингпзо сједница. 1 ) 6. На истој сједници прочитана је окружница конзисторијална од 23. октобра 1889. број 1835. и нретресано је о истој. 7. У седмој тачки записника заључеао је на предлог свештеника којп плаћају малтарину на јахаће коње: да пресједништво сједница чоднесе молбу конзисторнји ради посредовања код владина повјеренства за град Сарајево, да се ти свештеници ослободе од плаћања малтарине. 8. На питање предеједника да му се I раз]асни, шта је главни узрок те је свештенство у сарајевском протопрезвитерату у свима јавним народним иословима код поједнни друштава па и самих властп запостављено и т. д. II што би требало чинити да се то право свештенства заштити и његов углед подигне. Свештенство је након дужег претресања у томе питању, дошавши до споразума, да је томе узрок владање свештеничко, па онда пренешена у наш народ туђпнска омраза и презирање свештенства, затим опадање истога од појединн себичњака нарочито у јавности и т. д. закључено је: а) Да ће ради очувања угледа и достојанства свога свештеничкога чнна, у будуће нзбјегавати сваки сношај и дружење са особама које имају страст људе завађати, лартаје правити, на друге викати и т. д. и да ћз се што је могуће вшпе чувати од похађања јавних и непристојних мјеста; да ће се пристојго понашати у својој служби н ипаче у нриватном животу, пристојно се носити и све чинити што достојанству свештеника доликује; б) Да ће у своје вријеме ако већ нознате личности не ирестану гравити раздор између народа и свештенства и ово опадатн код властп или у јазности, — покушати еве могуће начине да се исти мирним путе« оставе тога посла, па ако се и поред тога го оставе своје хрђаве навике, да ће се протшу њима прптужити код мјеродавних власти нгрода и свештенетва, да се у интересу опште стоге и љубави уклоне са *) Источник од г. 1890. ст]>ана 212.