Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 167

X. Потоња сједница у години 1890. држана је дана 19. Децембра и. г. у Сарајеву и на тој еједници је свршено: 1. Пресједник Д. Николић одусто је од своје оставке и примио се поново пресједничкога мјеста у сједницама свештеничкијем. 2. Усвојило је свештенство примједбе свештеника Трифковића на нацрт правила фонда свештенички удовица и сирочади, које је овај засебно штампо у Б. X. Источнику, дочим надзиратеЛ) Максимовић није те примједбе нрема закључку IV. редовне сједнице тачка 2. донијо. 3. Усвојило је свештенство нацрт правила за свештеничке сједннце у сарајевском протопрезвитерату који је саставно и предложио свештеник Трифковић. 4. Доиешен је извјештај свега заосталог и недовршенога рада односно закл>учака сједнички у години 1890. и закључено је: да се свештеници који поједине закључке сједничке испунили нијесу позову да их испуне. 5. Прочитани су дописи конзисторије од 23. септембра 1890. број 1299. и од 25. октобра 1890. број 1794. који су се односили на рад сједничкп н на примање Источника и свештенство је усљед тије дописа закључило ј е: да прима Источник и на даље као орган духовне власти.

6. Прочитани су одговори конзисрорије од 27. септембра 1890. број 1642 о укинућу малтарине; 4. октобра 1890. број 1555. односно пријаве неких који жпве блуднички; од 4. октобра 1890. број 1556. односно пријаве противу С. Кузману, да се проћера због незаконита брака са свастичном. Даље и допис протопрез. уреда фочанског од 25. новембра 1890. бр. 223. односно Ц. Мачкаревића и њена првог супруга; — и закључено је да се неким свештенпцима издају преписи тије одговора за њиово даље уредовање. 7. Уснојен је предлог неких свештеника из села, да се умоли конзисторија да забрани сарајевским паросима вршити поједине обреде парохијанима селским, осим неопходне потребе, дочим ови и преко свију закључака сједнички то неће да напусте практиковати. (тачка 11. заппсника 1. редовне сједнице држане 20. новембра 1890. Источник г. 1890. стр. 17.3.*) Сарајево, 30. децембра 1890. п. с. т.

*) Молимо и по други пут протопрезвитере и надзиратеље односно пресједнике свештеничких духовних сједница и неровође да нам у лист достављају изводе годишње или полугодишње рада сједничког и свештеничког, јер уредништво није у стању — норед најбоље вол>е — исте изводе из службених записника преписивати због тога што је и другим иослом онтерећено. Уред.

Говор над прахом Саве архимандрита Кувеждинског, говорио му тпаиомац његов.*)

Гле! Шта је човјек! . . И онај који јс био тако нуждан даживи, отац сиротиње, тјешитељ бједних, бранитељ нејаких, иоборник православља, мораде вјечитозбогомрећи. Доживио је лијеп вијек . . Многа је добра за то вријеме починно, многе наранио, многе обуво и одјенуо, па је блажен. Дунта му блажена сад смјерно лети по најдивнијим љепотама, по најљепшој, по прелијепој башти — рају небеском. Лети и гледи у нас овдје сакупљене са сузом у оку и скрушеним срцем, гледи јесу д'

сви овдјс сакупљени они, којима Је чинио, гледи јесу л' му благодарни . . . Јесу праведна душо! Јер их ево многих са тужним осјећајима и уцвиљеним срцем који те жале. Ал' опрости, не замјери онима који не дођоше! Не могоше! Путем удаљени, послом везани, ал да и њима суза у оку свијетли — знам .. Ал' то ти напослетку ниси никад ни тражио; ниси тражио благодарности, јер си све из човјекољубља чинио по ријечима највећег пастира и учитеља — Христа Спаситеља . . .

*) Случајно сам нашао овај говор који сам још ко ђак говорио н*д гробом мога благодјеја. Он није нпгдје штампан а ако је за то згодан није ни сад закаснио, јер спомен племенитости увјек друге оплемењава. Ја се онет одужујем сјени мога поочима ако му и овог пута спомињем добра дјела. Монах Генади;е. Још имам додати; да је при опијелу овог заслуЖног свештеника архимандрита служио Патријарх Герман са 39 свештеника мирски и калуђерски, а у присуству »шогобројног царода, којег је било око 5000 душа ца броју. Уред.