Босанско-Херцеговачки Источник

Отр. 196

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

рода; пошто је знао да ће само такав моћи народу I користити. Видимо га даље да то он еве добија ; и још и то да њега самог постављају за архијепископа српског; видимо га како се враћа међу свој народ као архијепископ; како вјенчаје свога брата Стевана за краља српског, који се доцније и изјави Ирвовјенчаним кра .Ђем српским; како иде у накрст преко цијеле српске земље са крстом у руци учећи свој народ: да буде вјеран својој св. вјери православној и народности српској, и препоручујућп му да влада међу њима: слога, мир и љубав, ако мисле своме иотомству — српском роду оставити лијеп спомен и примјер, на који треба оно да се угледа. И заиста поштујући и извршујући српски народ савјетовање свога учитеља, рашири своје земље и одхрани знамените људе — великане српске; — видимо га како оснива 12 епископија ради лакше управе своје над стадом, и поставља људе у којима је имао тврде вјере, да ће свој народ умјети чувати од душманина, који тада нападаше на српски народ. У дубокој својој старости поред свег свога труда и муке, видимо га како обилази св. мјеста ђе је Христос Спаситељ своју науку проповједо и драгоцјену крв своју за род људски пролио; ц на том по Божјој вољи пошљедњем свом путовању, умрије он у повратку кући у Бугарској 1237. год., одаклен му тјело пренесоше у Милешево, ђе почиваше све до прије мал не 300 год., кад га Синан паша спали на Врачару у нади да збрише с' лица земље име српско. Ето мили роде укратко живот св. Саве, тога нашег првог архијепископа, иросвјетитеља, учитеља и добротвора. који се тако с потпуним правом од свог рода назива јер је он, као што виђесмо, ударио тврди и стални темељ ширењу св. вјере православне, и одржању српске народности у свом роду, а то све са подизањем цркава и школа, чиме је опет дао народу свом очињи вид и ударио основ слави народа свога, до које је заиста српски народ дошао био за вријеме евога царовања; и тако се показао мудар, снажан, разборит и велик, да се не стиди ни једног другог народа, само кад му споменеш своју прошлост, то своје златно доба. Из свега даклен овога што до сад рекох видимо Србине брате и Српкињо сестро, да је св. Сава онај, који нас је озарио божанственом евјетлошћу снасоносне св. вјере Христове, која

је сачувала кроз тешких п за Србина запета чемерних 500 година, што робовасмо под душманским јарамом и силним ханџаром, али ипак остадосмо својој св. вјери православној и народности српској потпуно вјерни; јер сачувасмо наш закон, наш лијепи српски језик и красне наше обичаје, то наше драго камење, које нас одликује од осталих народа. За то Србадијо! знајући за толике за нас корисне радове нашег просвјетитеља н угодника Божјег, кога жива међу нама нема, него нам ова света икона свети лик његов представља; урежимо дубоко у срца наша његово свето име, а у памети и пред очима нек су нам увјек његови радови и његов побожни живот; и трудимо се па пођимо у колико је могуће његовим стопама, јер нас томе учи и сам ап. Павле, кад каже: „Сјећајте се својих учитеља, који вам казиваху ријеч Божју; гледајте на свршетак њихова живљења и угледајте се на вјеру њихову". Даклен чинимо тако, па ћемо тек онда слободно рећи, да смо правн потомци св. Саве; и да имамо код престола небесног оца покровитеља и заштитника од своје крви, који принаша наше молитве к самом небесном оцу, и проеи од њега све што узиштемо. Нувајмо добро што нам је наш светитељ у аманет оставио: а то цркву и школу; не будимо немарни према цркви, него похађајмо цркву, и молимо се Богу на том светом мјесту, јер фала Богу сад можемо, ако прије неког времена не могосмо, кад бијасмо под душманином, који наше богомоље разруши, п не даде нам се Богу молити честито, него морадосмо ићи по пећинама и планинама и тамо службу Богу вршити, јер: „Мјесто цркава и храмова сјајних Што но Срби Богу подизали Студен камен у пећини хладној Бјаше олтар српским молитвам." Па сад рекох можемо, јер нас по Божјој милости узе Његово цесарско краљевско Ап. Величанство наш омиљени цар н краљ Франц Јосиф I. под своје окриље, и даде нам слободу, због чега треба да смо му одани и захвални - А то ћемо бити само онда.ако поштујемо Њега и ЈБегове власти, преко којих он унравља. Добисмо дакле слободу, а ми је употребимо на корист, те зидајмо школе, ђе ће се младеж просвјећавати, и не говоримо: нису нам ни стари нашн имали школа иа су онет своју вјеру и