Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 197

народност одржали. Не говоримо то. јер ћемо се љуто огријешити. Прошло је оно вријеме, кад су наши стари са мачем у руци бранили свету вјеру и народност српску; а настало је вријеме, кад-се ми морамо да боримо против наших душмана са пером у руци. Па за то браКо потрудите се, па подигните овде ђе школу, која ће вам од велике користи бити. Не жалите труда и муке, него својски прионите, па начините себи задужбину и својој ђеци хранитељку, јер је то вама заиста, који у близини немате школе, од пријеке нужде, да вам не би ђеца остала слијепа код очију. Па даклен не гледајте то него вам опет кажем упните се из петњиих жила, па сложно начините школу, ђе ћете ђецу своју слати, да вам се учи Богу молити, старије поштовати, и вас непрестано спомиљати и благосиљати. Учините даклен ви својој ђеци оно што вама старији не могоше учините, и то сне сложно, потпомажући једни друге.

А сад браћо Срби нрнгрлите, опет вам кажем, цркву и школу тај аманет нашег просвјетитеља, као вјерни и прави потомци његовп, и останите тврди у томе н у највећим нскушењима, па ће вас и сами св. Сава са небеских висина својим молитвама код престола небесног оца заштићавати, и у сваком вашем богоугодном дјелу подпомагати, да би послужнли своме народу на дику и понос, а цркви на корист и похвалу. А да би у том свему могли успјети прнзовимо у помоћ нашег светитеља са ријечима: Сдко отч?, [КАТНТ(,!|0 КОГОК .мжж!, .И0.1И ХјИГТИ Богл 10Гр "кш !Н1И ПрОЦ1Ж1( ПОДИТН, чтуц1м.ит> ;>|0еок||0 [ка т 8и ТК010 пл.иат-к . Л.иинк. * * * Пошље овога говора отпјевали су богослови „Ускликнимо с' љубављу," и пошље тога раздавала се народу „панаија." Народ је остао код завода све до самог мрака, играјући и ијевајући, и онда се разишао својим кућама. Један од присутних.

Светосавска прослава у Чајничу.

И прошлих је годнна српскн народ у Чајничу на достојан начин прослављао св. Саву, али с' пуним се правом може рећи, да јо овогодишња прослава далеко надмашила све прошле. Зато ћу о њој ако и невјешт на перу да коју проговорим, нека виде српска браћа и по другим крајевима, да се и у омањим мјестима може много учинити само кад има љубави и пожртвовања. Гдје је слоге и договора, ту све добро иде, пак сасвим наравно и овогодишња светосавска прослава испала је сјајно. А како и да не испане добро кад је приређиваше одушевљена омладина српска а под управом „одбора", који се постарао за све што треба. — На Савин дан у јутру бијаше се слегао у цркви силан свијет да слуша бож. литургију, коју су свечано одслужила двојица свештеника. У цркви за вријеме „причасна" изговорио је „бесједу" овдашњи наш парох н надзиратељ нротопр. Патрикнје Комадановић. У „бесједи" је најприје укратко оцртао сву нашу прлошлост истакнувши најживљнм бојама оно златно и сретно доба, кад је Србин жнвовао лијеп као и петстољетне нечувене патње наше, па затим је одуше-

вљено позвао паству своју да се угледа на трудни жнвот светитеља Саве и ставио нам је на срце као најсветији аманет, да се унапријед оканемо својих старих мана као: зависти, себичности, лаживог родољубља, па да својски пригрлимо само онај правац којим ћемо најлакше а највнше користити своме патничком роду. По свршетку св. литургије крену се Србадија са свештенством, литијом и српским заставама у срп. нар. школу пјевајући тропар св. Сави. Школска је дворана била препуна од народа а бијаше дивно окићена, па све сликама из прошлости српске. Пошто је освећена водица и прелита панахија двојица ученика и једна ученица декламовали су врло лијепо ове пјесме: „Дижимо школе" од 3. Ј. Јовановића, „Зашто смо Срби" од И. Тшрића и „Српкиња" од Драге Дејановића. Иза тога особиту је пажњу обратио „говор" срп. учитеља Јосифа Кочовића, у коме је врло красно изнио све добре и рђаве стране нашег „домаћег васпитања ђеце", позивајући браћу Србе и Српкиње, да од сада боље мотре на своју младсж, ту највишу у^зданицу нашу, како би од ње створили само „просвјетне борце", о чија ће се вита пера саломити многа душманска стријела п чији ће