Босанско-Херцеговачки Источник

Ов. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 203

Радосна вијест са двери. (Објављена на нову (1891) годнну). Благочестиви Христјани! С' данашњом новом годином и нове радости имамо, нове жеље у срцима свакога нас порађају се. Али духовне радости и жеље, да сваки од нас постигнемо образ „ к.мго-шт Т а" и остале хришћанске добродјетељи — врлине, — које нам данас св. мати црква ирепоручује у „псалмима и пјесмама" духовним јесу, у овој дај Боже сретној, наступајућој новој годинн, и требају да буду главни повод, цијељ у напредовању свега онога, чему нас св. мајка црква учи, руководида сс служимо оним срествима, која нам као вјерна чуварка иружа да бн били постојани, вјерни Христјани, изврсни грађани, вјерни поданици. Дакле, што смо у прошлој години изгубили, пренебрегли, презрели или ако смо се од цркве своје туђили, да])ове, савјете њене не примали, то дај Боже да нам се истргне та зла клица из срца наших у овој години а да нохитимо пригрлити смјерност, усвојити љубав ирема вјери, цркви и ближњем нашем, пожељети срцем и душом ријечи божије и слушати их, а не само слушати но нх и примити и по њима се владати. Тада ћемо бити заиста духовно радосни, спокојни, па и у нашем земском раду не би малаксали, истрајни били и задоно .Ђни, а ме1)у собом трпљиви и сложни били. II опет велим браћо! С новом годином и нове радости уживамо. ЖеЉе иаше ватрене су и одушевљене. Али, такве жеље — тежње, које, и ако би ватрене биле те се вијале п лебдиле за неким мјестом или предметом треба да су ограничене, разуму нашем покорене, да не би с хришћанске стране осуђене биле, но да би се слагале са духом православља, да. би тако на корист и спасење душе наше служиле. Има истина гдје којих Христјана како свуда, тако и овдје, који су у својима прећераним, необузданим жсљама — тежњама за оним, што не одговара духу православља — вјере и морала, огрезли у безакоњу, неваљалству, тјелу свом сваковрсннм етрастима угађајућп, душу помрачујућн, те све више и више лутају по вртлогу лако — неизбјежних страсти тако, да ни сами себи добра не мисле кратећи тим и живот и спасење души својој. ■— Али има као свуде, тако и овдје ревноснпх Хрпшћана, који жел,е — тежње своје

управљају за тим, да љубе што је свето и узвишено, чесно и праведно, да би души својој насладе и спокојства хришћанскога дали ; да љуби матер цркву, да јој је одан и њеним установама привржен; да је скроман. према сиротињи љубазан, у породици својој управан, и тако све удешава да би се могао достојним снном назвати рода и народа и школе и свега дичнога свога. О Христјани! Размислите казаће вам се само. А ја вам заиста кажем, да нема ни чега пријатнијега души Христијанина, но је чувати од заразе грјеховне, наслађиватн је тежњом за спасење, и ту тежњу у дјело приводити. За примјер нека нам прошла година послужи. Јер многи стс у прошлој години много грјешпли и према Богу и према блнжњем н према себи. Према Богу гријешилисте се бешчасним ријечима и псовком, у неисиуњавању цркв. установа, у непохађању цркве и т. д. Према ближњем свом грпјешилпсте мржњом на другога, завидљиви били, горди, а према себи сте гријешили у пијанчењу и раскошном трошку те и своје здравље убилп а породицу своју у несрећи без ужитка оставили. То су заразе грјеховне, у њима се душа гуши. Кад знамо сад каква је стара година била то онда нскуство нас учи да се латимо приљежностп што нам као Христјанима треба да лежи бар у овој годинн на срцу, те да наиредујемо у врлинама хришћанскпм, тјелесно и душевно. Дакле у овој години тежимо да бп бољп, сретнпји, сиокојнији били. Христјани моји ево вам још једнога прнмјера за узвпшавање тежња. Јелте да ви вјерујете да је Спас рода људскога II. Хр. дошао на ови свијет и родио се од иречисте Дјеве Марије, да се крстио на ријеци Јордану, потом да је учио свијет божанском наумом, да је страдао распећем на крсту на Голготи, да је умро и у гроб сарањен н трећи дан славно воскресао и најиосле да се вознесао к Богу оцу на небо, алн како је сидннје то вјеровање ваше кад, п ако не знате очигледно та мјеста, него нх само себи нреставите и пратите пх с мислима, па као да се ту налазите и све посматрате. Па тај начин радећп и с тежњама својима пловећи, посматрати рад Христов, мјесто, гдје је боравио и ходао, гдје је живио и умро, обузимаће вам душу рајско пријатно усхпћење, те онда страсним тежњама неће моћи мјеста у вашем срцу н душн бити,0 оваковим и овима сличним предметима мислимо, тежнмо и души својој одмора дајмо. Иа тај на-