Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 204

Св. 4 и 5

чин браћо размишљајући ираво о оваковим предметима и тежити, има Христјана па и у дјело приведе ту своју тежњу, или за чим тежи. Тако има Христјана па размиш.Ђајући о Божијем граду Јерусалиму, његовим црквама, светим мјестима, околини, куд' је Христос ходајуКи проповједао, боравио и живио, одважи се не жалећи труда отићи и впђети „Сијон гору свету" походити град Јерусалим, поклонити се живоносном Гробу Христовом и тим души својој и срцу хрпшћанском задовољења и одмора дати, а теж?ћу испунити. Многи су тежили за овим и чинили и још чпне. Л>уб. моји. На хиљаде христјана особито православнога свијета хите тамо, хите томе духовноме средпшту, гдје је вјера наша постала и развила се и као благовони мирис, као при руменој зори јутрењи сунчеви зраци раширила се и обасјала сав свијет, хите цркви Јерусалимској матери свију цркава, светињи над светињама, хите гробу Спасову да му се поклоне, сузама га облију и смјерно цјелују, хите тамо све да виде у свему задовољства и радости да имају. И то је заиста код свију хришћана, као што рекох посебно код иравосливних од вазда била је и биће најпрва и најпреча жеља и највећа тежња, да приспију тој натвећој нашој светиња, том дрховном пристаништу душе гдје се смирава, слаби сујета земал.ска и нопеченија, гдје ће се безбрижно одморити, како може нао])ужана наставити пут на бјеснивом мору свјетских уживања, одбијати и разгонити ватрено огромне ииклове и таласе страсти. Ту светињу над светињама никад вјерни христјанин из ума губио није, к њој је лебдио и тежио, њој је хитио, од ње се надао и спаса тражио. Ти Христјани, који по жељи одваже те оду и поклоне се живоносном Гробу и осталпм св. мјестима назнвају се „поклоници" или „хатшје" Прпличан је број ишло Христјана од поносне Босне, наше отачбине на иоклоњење „хаџилук" како свјетовних тако од скора и свештених лица, па вајвише нак од шехер Сарајева. Многима христјанима, па и нама овде свете жеље, племенита тежња. на срцу лежи, да би до стигли тамо и оне путе прегледали и цјеливали куда су пречисте ноге Христове ходиле. Многи би хтјели, али прилике и околности не до пу-

штају да би се те хришћанске милине науживали. Заиста узвишена тежња, племенита цијељ. Заиста и нова година донесе нам радосну впјеет, да се и у нашем овом мјесту, у нашој вароши Сребреници, која до сад није запамтила ни знала да ће се родити српског рода син, одважни хришћанин, који се од дјетињства показивао, да ће бити вриједни грађанин, правп хришћанин, љубитељ своје као грозд породице, одани снн цркви и школи својој, прпјатељ сирочади и према свакоме искрени брат наш. Димнтрије Урошевић трговац и члан црквене општнна у Сребреници којн је наумио у име Бога и одважио се нћи на поклонење св. Гробу. Бзегова та сретна намјера је не само ићи св. Гробу него и у Витлејем, на Јордан н друга св. околна мјеста, да све походн и впди. Ово вам се Христјани љуб. објављује нз више разлога. 1. Да му сваки брат Христјанин нз дубине срца пожели сретну намјеру! 2. Да он све вас моли братски, мало н велико, старо п младо да му опростите ако вас је ма у чему уврпједио, а он прашта свнма, ко је њему уврједу нанио. 3. Не само, што ће он собом нћи и поклонити се псточним светпњама и то добро дјело учиннти, него ће он и ваше прнлоге, која год хрншћанска душа, брат и сестра може учинити шта за спомен живих и мртвих својих прнмати и иснред вас као прнлог св. гробу предати п спомен на мјесту учинитн. То је племеннто и хришћански, за то повјерите му браћо и сестре и он ће то учинити. 4. Да знате, он ће своје ако Бог да сретно и честнто путовање предузети у прву неђељу часнога поста, недељу православија и то из цркве после службе с' илитијом до означенога мјеста. За то браћо и сестре, пошто нам је свима дика, понос и радост, што нам по дужности и треба да буде, јављајте једно другом, како би их могло што више дознатн и доћи на литиј.у да би увеличали његов српскп полазак, а по нас сретни догађај и нашега мјеста. Сад сви овако лпјепо скупљени у молитвеном дому пожелимо од свемогућега, да би свемогући Бог нашем првом поклонику Димитрију Урошевићу утврдио намјеру и одважност, да би