Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 209

надам, да ће и књига бити готова. „ Старија сестра удаје млађу сесшру и — вели једна српска пословица: па ја се поуздано надам, да је и моја прва књига свакоме препоручила п ову моју другу књ1ггу, као своју млађу сестру!

Од прве књиге имам још 400 ком. па ко зкели да је купи, нек се пожури, док је јога има! У Карловцу , на Цвијети 1891. Свештеник Манојло Грбић, катихета и проФесор српске Учитељске Школе.

РуЕОПО. 7 Јован Врањешеви^, рођен 7. јануара 1868. у Стабанџи (котар крупа), свршенп богословац српско-православног богословског завода у Рељеву, а сада учитељ српске школе у Грачаниди, рукоположен је за ђакона 31. марта 1891. а за свештеника 7. априла и. г. у храму бесплотних сила у Сарајеву. Никола КомадановиЂ, рођен 9. фебруара 1864. у Чајничу, богословски питомац II. разреда, клирик Херцеговачко-Захолмске дијецезе, на ирепоруку Високопреосвештеног АЕ и Митрополита Херцеговачко-Захолмског, Г осподина Серафима Перовића, рукоположен је за ђакона 14. априла

1891. у храму бестјелесних сила у Сарајеву. Као ђакон повраћен је у завод богословски у Рељеву на даље учење и праксу у богосдужењу. Монах Герман ЈовановиЂ, рођен 25. аирила 1863, у Нештину, на темељу осмогодишњег искушенпчког живота у манастиру Бездину, и поднесеннх добрих свједоџби и потребних докумената, а у оскудици свештеника монашког реда, — рукоположен је 21. априла 1891. у храму Арханђела у Сарајеву за јерођакона, а 22. анрила и. г. у храму Рождества пресвете Богородице, за јеромонаха, и одређен у манастир Моштаницу као економ и помоћник управитељев.

Наименовапи.

Платон РадовановиЂ, јеромонах, родом из ' Бјелопавловића у Црној Гори, који јс по отпуст из Цетињске енархије, примљен у Дабро-босанску архидпјецезу, наименован је и постављен за управитеља манастира Папраће. Рођен је у Бјелопавловићима 14. октобра 1862. год. а рукоположен је за ђакона монашког реда 27. новембра 1878. од митрополита Висариона ЈБубише; а за јермонаха 24. децембра 1888. од

ј мнтрополита Митрофана Бана. Свршио је науке ! и то: У Ждребенику основану школу а за тим практиковао се у богословским предметима код владике, и у исто вријеме похађао је богословију на Цетињу. Био је као епископски ђакон у Манастиру Острогу 4 године и на Цетињу 6 година, а послије тога као управитељ манастира Враниње у Црној Гори.

Читуља.

•}• Вукола ГоспиК Протопрезвнтер пљевански. Након кратког боловања умро је 20. децембра 1890. г., у 68 годшти свога живота. Рукоположен је за свештеника 1854. год. о произведен за протопрезвитера 1864. године.

Колико је овај служитељ божијег олтара био уважен код народа, навешћемо неколико ријечи о погребу његовом, из којег ће се ласно моћи виђети: какав је био овај духовни пастир наше свете православне цркве н српског народа. Чим је прото преминуо, Впсокопречасни г. архимандрит Христифор Вукојичић јавио је о