Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 212

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

Имао је једпу малу кућицу, коју је поклонио своме смјеснику Теодору Обрадовићу, пгао га је овај 12 година вјерно служио. Осим тога иза њега остало је покретног имања у вриједностп само 65 фор. и 18 новч. које је процјењено и продато; а неколике црквене књижице по желе његовој још за живота изјавл>еној, предате су цркви Турјачкој. Трошкови око погреба износи 42 фор. 80 новч. а остатком уплатиће се трговцима, којима је покојнпк дуговао и то сразмјерно према величини дугујуће своте. Покојник је рођен 5. јануара 1849. год. у селу Драгаљима. Рукоположен је 10. октобра 1870. за ђакона а 11. истог мјесеца и године за свештепика у Градишкој од митрополита Дионисија. У почетку бпо је капеланом покојног проте Угреновића 3 године, па кад је пок. поп Мићо Сладојевић уз буну 1875. године погинуо, онда Станић добије парохију Драгаље и Доње Кијевце. Кад је народ из пријека — Аустрије 1878. прешао у Босну, онда је узео у послугу и село Церовљане с Буквпцом. Удов је остао прије 9 година, па нешто то а нешто и жалост за изгубљеном дјецом (имао их 5) сурвала га је и ослабила га те је у посљедње вријеме постао немаран непазећи на своје здравље, што му је по свој прилици и живот ускраћен. Од рода оставио је иза себе само једну сестру оцем и једну стричевку обје удате. Бог да му душу ирости и вјечна му памјаш!

Изјава.*)

Број 64. Сарајевски лист „Напредак" донио је у свом 18. броју од 90. године, тобож од „Србина путника" из Чајнича допис у коме се гадно и срамно напада потписана општина, а кроз ову наравно и цио овдашњн српски народ. На све оне и онолике грдње и приговоре напретковог дописника, ми се не би ни обзирали, 1ер нам је испод достојанства упуштати се у препирку против неоснованих и скроз лажних нападаја с' њиме, јер свак живи овдје зна, да је он ту само за то, да се блатом баца на све народне светиње и да погрђује све, што је српско и православно. Но да се види како ни самом „Напретку" није стало до тога, да се тачно извијестп о ствари, па да истину доноси, и да не би ко год од стране повјеровао његовом дописнику, ко га не познаје као скитницу и иропалицу, потписана општина изјављује ово: Доинсннк је казао, да је општина рјешила, „да се установи годишња плаћа пресједнику исте општине". У 36. редовној сједници, држаној 21. октобра прошле године под пресједншштвом тадашњег пресједника г. Басилија Буровића а у присуству свијех општинскијех чланова, овдашњег пречасног свештеника и г. г. грађана: Хауи Пера Давидовића, Миће Зеца, Саве Бајо*) Уредништво за ово неодговара.

вића и Илије Поповића, закључено је било, да се једноме од општинских чланова, или коме од угледних грађана повјери старање над непокретним црквено школским добрима, којих ова општина прилично има. Овоме надзорнику била би дужност, да по упуствима општине врши све послове око црквено-школских добара, нарочито љети око чптлука, и да о свему томе води рачуне и општину о своме раду извјештава. У истој сједници општина је обзиром на толики посао и труд дотичног надзорника рјешила да се истоме одреди мјесечна плата од 15 фор. Уз ову нлату пристао је да се прими надзорнпчке дужности предсједник г. Буровић. Да се та дужност повјери с платом предсједнику г. Буровићу нредложили су: подпресједннк општински г. Нико Зечевић, г. Јаннћије Поповић члан општине и г. г. грађани: Хаџи Перо Давидовић, Сава Бајевић и Илија Поповић. Госп. Јово Клацановић члан општине устао је против тога п рекао, да се то звање не слаже са чашћу предсједника општнне, већ, да се то другоме коме од чланова или од грађана повјери. Пошто су се овоме предлогу г. Јова нридружили као што гласи 1П. тачка истог записника: Игњат Перендија, Дамјан Радовић, Басо Перендија члапови, пречасни, сад иокојни прото, и Мића Зе-