Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4 II 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Срт. 211

власеничком протопрезвитерату дана 13. фебруара 1891. године. Покојник је рођен 20. новембра 1834. год. у Сребрениди. Рукоподожен је за ђакона монашкога реда 19. фебруара 1878. а за јеромонаха 20. истог мјесеца и године у Сарајеву од митрополита Антима. Свештено-пастирске дужности обављао је ревно и био је велики богомољац. Манастирски парохијани вољели су га и поштовали. Вјечна му тамјат!

-Ј- Јован КарановиЂ свештеник парохије Ведовице, у протопрезвитерату Костајничком. Иакон кратког ал' тешког боловања преселио се у вјечност овај служитељ Божијег олтара дана 6 марта 1891. а сутра дан тјело покојннково опојано је од седморице свештеннка у ведовичкој цркви, и свечано у ведовпчко гробље до ладног гроба спроведено и у гроб погребено. Покојник је рођен 16. августа 1844. год. у селу Ведовнци. Рукоположен је за ђакона 18. октомбра 1866. а за свештеника 19. нстог мјесеца н године у Приједору од епископа Висариона. Покојник је био удов а иза себе оставио је три сина: најстаријег Марка, средњег Луку (који ове школеке године свршава богословеку школу у Рељеву) а пај млађег сина Ђорђу стара 14 година. Осим тога покојнпк је иза себе оставио и стара оца Аћима, који је још у снази и кријепости. Овај свештеник био је реван служитељ Божијег олтара н добри пастир свога духовног стада. Вјечна му памјат! Спасоје Недимовић парох Брекињски у протонрезвитерату костај ничком. Дана 20. марта 1891. од дуготрајне на црној џигерици—јетри — по доказима љечника — љуте бољетнце, преминуо је овај служитељ Божијег олтара и преселио се у вјечност у 42 години старостн своје, у босанској Костајници, а дана 21. истог мјесеца и године тјело покојниково опојано је у костајничкој цркви у храму свете Тројице, а у нрисуству многобројног народа и свега чиновништва котарског у мјесту, а тако

исто н до ладног гроба у бос. костајничко гробље спроведено и сахрањено. Покојник је рођен у Јасеници 11. маја 1849. а шкодовао се у биоградској и бањадучкој богословијн. Рукоположен је за ђакона 11. маја 1879. год. а за свештеника 12. истог мјесеца и год. у Сарајеву од митрополита Антима. Иза себе покојник је оставио своју супругу са троје нејаке дјеце: Мирка стара 14 година, „Бубицу стару 8 год. и Велимира стара 4 године. Покојник када је умро, од иметка само је оставио: врло слабу и малену кућицу и нешто башче, на што је и још дуга оставио. Покојник тако је у сиромаштву умро, да се није имао чиме сахранити, него је сам прото пречасни Јован Зечевић морао направити једну „листу", којом је ишао просити по мјесту добровољне ирилоге у име погреба! (Ето јасне слике онима који веле да свештеницн у овим земљама добро живе. Ур.) Иа заузимање дотичног проте сакупљено је у готовини 70 фор. 20 новч., с којим новцем око погреба руковао је ирото и потрошио 23 фор. 17 новч. Остатак од 47 фор. 3 новч. уручен је удовој сиромашној попадији, да се по смрти својега мужа одма први дана са дјецом неби патила. Спровод ја био врло величанствен и достојан свештеничком чину. Српско-нравославна црквена општпна костајничка, све што је могуће било при спроводу, оппјелу и погребу учинила је овоме покојнику и свештенику. Звонење као н све друго бесплатно је било. Као и то: Српска православна- црквена општина у аустријској Костајнице, дала је бесплатно да се звони а и сво свештеничко одјејаније дала је бесилатно, у ком је покојник опојан и погребен био. Вјенна му памјат! + Јово СтаниЋ парох Драгељски у протопрезвнтерату градишком Овај болни и измученп свештеник преминуо је и преселио се у вјечност 11. априла 1891. у 1 сати из јутра. Он је 12. апрнла свечано у присуству троице свештеника опојан а од многобројног народа пспраћен п до хладног му гроба у драгељско гробље сахрањен. Живио је врло убожно, а у посљедне дане пред саму смрт ннје имао ни појести шта, док му није који парохијанин какву понуду донио.