Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6

Стр. 239

не, мали и р.елики. Дакле та велика књига, то је ова Вожија природа. У те књиге нмаду и корице и листоки, писмена мала п велика. Видилмсте у књиге, писане л>удском руком корице, то су у велнке наше — Божије природе — планине и планинске косе, што су у књпге лнстовн, Т° су у природе мсфу планинским косама ншрока поља и дубраве, па наше њиве орнице и коснице, мора, рнјеке и потоци; као што у књиге имају мала и велика иисмена, тако има и у природи. Мала иисмена су: траве, цвијеће и сваковрсна жита, а велика: веће дрвеће, грмови и т. д. Нрнђимо, .вубазии моји, те читајмо та писмена и добпћемо откривену науку, да је ссака твар дјело Божије, т,а ни једна твар није сама од себе постала, нити од другога, но да је Господ Творац све твари створно, законе им дао, по којима да постоје; Он се брине за сваку твар, Он је одржава, Њиме расте, и без Њега не би никаква твар могла опстати (ГГсал. 94. 4.) Та писмена читајући вшпе ћемо увјерења имати о Богу, већма га славити и хвалитп као створител>а н промислите.ља сваке тварн. и достојио клицатн: „велика су п дивна дјела твоја Господи п све што си створно премудро си створио." И најучени л>уди, што су више расматралп природу, то су впше славили свемогућство Божије и ничице падали пред премудростп Његовом. Нас иепрестано и Христос Спаситељ п Апостолп кроз св. Јеванђеље уче_. како ћемо се у овом кратком животу владати, па да нашљедимо царство иебесно, али и пз саме природе можемо се научити како имамо радити и владати се, како Бога познатн п поштовати. — И вама је то, драги моји тежаци, најбоља прилика. Ви отворено у природн живите, радите и кре-

ћете се. Зар, да вам не буде мила данашња светковина — Крстоноше? Зар> да вам не буде у срцу милина и радост' кад сте видили браћу своју с крстовима и иконама, гдје пролазнше тамо п овамо. 0 тежаче Христијанине, ос.тани у томе раду и Вогу благодарн, немој бити зловољан на свој тешки рад, јер је тај рад пријатан и Богом благословен. И пјесма народна кличе ти: „Измеђ' свију различитих стања и њихова сваке врсте звања најсретније стање је тежачко." Немој се варати на чаршински живот, гдје се лакше живи а прије пропада, но држн се плуга и орања, држи ми се косе и мотике, будака и сикире, али Бога вазда на уму имај и Његову св. во-љу испуњавај. При овој слави помисли тежаче да су у чаршији људи вшпе затворници, а ти као орао прелијеташ брда и долине, живиш у чистом ваздуху, наслађујеш се красоте Божпје, мирис цвијећа разблажује те, блејање јагањаца весели те, и ако радтпп тежак посао, те са знојем лица свог кору .веба зарадиш, ти слађе једеш и сиаваш и уморно тијело своје снажиш. И на то помисли тежаче, да ти трострук рад радиш. Ти радећи, с коњима и вочићима својим или орући, или копајући, или косећи или жањ\ г ћи само мислиш о «/ оном, како ћеш урадити, не падају ти зар на ум какве беспослице, немаш кад блнжњем своме зло дјело учинити нити проводиш вријеме узалуд, та тако корисгиш себи п својој кући с иметком, одужујеш се и Богу чистим срцем и молитвом а цару што је царево. Зар да не буде тежак весео и чпо? Ако је уморен а сунцем опаљен, ето ти га у хлад под дебели храст те отпочине: „Вјетар пуше па га расхлађује, лишће трепти, пак га забављује, вода шушти,