Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 240

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

те га наслађује, славуј пјева, па га успављује." Сви ви, љубазни моји, као тежаци на сваком кораку у вашим радовима, а под ведрим небом, можете имати науку и научити се ваљану раду, задрузи домаћој, о међу собној љубави, љубави на спрам Бога и ближњег, о страшном суду, о награди добрих и казни злих људи, о васкрснућу мртвих, о поштовању старијих. Ако будете о свему овоме мислили и творили онда сте добри Христјани и чеда Божија, а кад си добар Христјанин, добар си и поданик цару. — Да вам је лакше поћи на тај рад ево вам неколико примјера из овог око нас широм отвореног Ј еван^еља. Ниси лп тежаче усио чисту шеницу у својој њиви, а кад дође вријеме, да се жње нађеш и кукоља. Шеница је добро а кукољ је зло. Ти као господар шенице одвајаш је чисту опет и сасипаш у житницу, а кукољ ватром сажежеш. Тако ће бити и на страшном суду. На овом неумитном суду Господ Исус Христос одвојиће добре људе од злих и ставити их у блажено вјечно царство, јер су се на земљи владали по божијој вољи, а зле ће у пакао бацити на вјечно мучење, јер на земљи су зло радили, закон не испуњавали, тјелу угађали па и заслужили. Дакле, ако сте ради вјечнога царства добро радите и владајте се по вољи Божијој како вам црква и Јеванђеље казује, јер „нису тешке заповједи Христове" па ћете и добитм (Јов. 2. 5). Имајте дакле на уму шеницу и кукољ. И зрно шенице добио си из земље као храну, и тјело је људско по св. писму од земље створено Богом. Кад зрно бациш у земљу да ти опет плод донесе, оно се у земљи најприје разгњили и распадне, док клицу поћера и клас по-

стане и сазри, тако и тијела наша пошто су од земље у земљу ће опет ићи, и ту се разгњилити и иструнути, али ће по вољи Божијој кад буде вријеме опет устати, — васкрснути сва тјелеса људска да се с душама сједине, — а то ће бити при страшном суду. Према томе зрну шенице будите увјерени, љубазни моји, о васкрснућу мртвих. Ето тамо погледај милопојне птичице, како лете широм весело, цвркућу, скакућу с гране на грану. Оне нити сију нити жњу, а опет се хране. Господ их храни и за њих се брине, а како да се неће, по својој милости, за нас бринути још већма. Будите самотрпљиви и не падајте у очајање, јер више пута Бог добре људе и искушава с бједама и невољама. Бог је милостив. Заиста вам кажем, који се Бога боје и слушају Га сити су милости и помоћи Његове. Истина, који је лијен те неће да ради, може сједити и иомоћи чекати колико хоће, ал' неће је добити, — јер св. ав. Павле вели: „Ако ко неће да ради не треба ни да једе." Немојте се сувише бринути за сабирање богатства, јер оно привлачи човјека за се, а отуђује га од Бога и од свега што му иде на спасење душе. Св. Јеванђеље вели: „Која је корист човјеку да сав свијет придобије, ако душу своју помрачи те спасења не добије." (Мат. 16. 20.) А ако имаш, те еи праведним путем стекао, буди милосрдан према корисним цијељима и невољни да може наћи уточшнта. По^имо напред само за корак, сагнимо се па загледајмо, наћи ћемо мравка да вуче нешто више од себе, у своју зимуницу, кад дођемо до тамо видићемо их на хиљаде, гдје сложно раде: једни храну вуку, други грађу за зимуницу, а трећи