Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

течају прва три дана женске иду у поље, беру траву и цгајетиће, које по кућама хране и чувају за лијек. На велики четвртак газде приређују раскошне вечерње гозбе. Сваки гост — особито дошљак — странац, врло радо се прима на таквим „вечерама". Заједно са газдама за трпезом вечерају и сви радници, одјевени у празничко одијело. Овакве гозбе бивају још три иута у години: о Божићу, Новој години и Богојављењу. На јутрењи, у очи великог петка у грчким црквама постоји особити обичај и то: послије петог страсног евангелија, уз пјевање антифона, износи се и поставља на средину цркве велики крет, за престолни, а често и нарочито за то рађени са фигурами апостола п жена мироносица по крајевима. Крст тај држи се ту све до свијетлог Христовог Воскресенија, када се уноси у олтар заједно са плаштаницом. По старом обичају у варошима и селима Грчке, тамо се плагатаница на јутрењи носи око цијеле вароши или села, а не само око цркве. Све куће поред којих се пролази освијетљене су свијећама, а на праговима истих у удешеним судићима пали се тамјан на жеравици, тако да црквена процесија буквално пролази кроз густи пријатно-миришљави дим. Као на црквено-службену особитост може се показати на то, што се ношење плаштанпце врши на јутрењи за вријеме пјевања канона, не послије великог славословља. У прослави Ускрса јагањци играју велику улогу код Грка. Кажу да се у самој Атини, у течају велике недјеље закоље по 12—15.000, а у свој Грчкој преко 200.000 јагњади и оваца. Велике недјеље сељацн из свију крајева Атине догоне своја стада у Атнну. У тим данима ћеш у свако доба срести Грка, који носи јагње. Тих дана трговци највећма износе своју робу. Ту можеш и једно и друго наћи, и најразличитије ствари: слике светитеља, са сликама из рата за ослобођење и т. д. Најљепше од све робе су ишаране воштане свиј еће; гомилама леже на нолицама, облијешвене златном и сребрном картом, а бојадисане јаснпм боЈама. На њих се особита пажња обраћа, ради тога, што оне у те дане чине главни предмет трговине, јер ни један Грк не ће поћи у цркву без свијеће у руци. Воскресегве Христово Грци предусретају са особитом славом и бескрајном радошћу. На поноћи, у часу кад епископ узглашава : „Хриотос воскресе !" по свнм кућама настаје покрет,

шум и весеље, пуцњава и праска ракетла. з то се добро једе и није, гдје најбољу улогу играју јагањци и вино. Трећи дан Ускрса завршује се народно весеље. Тога дана се — у Атини — народ обично искупља у лугу око храма Тезејева. Па не само из Атине, него и из цијеле околине, тако да се искупи до 10.000 људи ; таласајући се као узбуркано море, напријед и натраг, или расположивши се на хумку НиМфа у животописним гомилицама — све у најљепшем одијелу. Како све тада блиста и прелијева се ! Ти црвени фесовп са кићанкама црвени-златом и сребром извезени џамадани и докољенице, као снијег бијели фистани, а нри том тамо';и амо свијетлећи се огањ, поред којих стоје окупљене поједине породице, пекући овнујину, без које се не може бити ни на каквом народном празнику. А у сред те сујете и шаренила-, мирно и величанствено стоји стари храм. Тамо и амо поједини парови играча оживљавају ову гомнлу народа. Грчки танац је необизно значајан. Сваки пол игра засебно. Дјевојке осим тога ни међу собом не играју на јавнњл мјестима. Тек у вече, у ограђеним двориштима, а у малом броју окупљене, могу се Гркиње видјети у игрању. Играчи обично образују круг, као у нас кад се игра коло, само што тај круг није растегнут, да се може кроз њега проћи. На сред тога круга стоји вођа игре који почиње сваку игру, и скакање, а околни подражавају сваком његовом покрету. Те скокове и игру чине вође нод тактом гајада, под звуцима којих играчи пјевају пригодне пјесме. Постепено свирање бива све живље, а тако и покрст играча све смјелији, искреннји и бржи. Али ни свирање ни игра пе долази до оног заноеа, какав видимо у Шнанији. Најмилија народна пгра је грчка „Ромајка". Број играча доппре до 36. Сви се они дохвате за руке и почињу се лагано кретати око евирача, час спуштају главу с прнједа, а час је навијајући назад. Наједанпут искочи по један играч, иочне скакати, окретати и преврћати се, подиже руке у вис и спушта их доље ; једном руком баца у вис свој фес, а другом вади иза појаса пнштољ и пуца на њ, па га затим онет у лету хвата; уз то му се бијели фистан лепрша, као скутови балетних играчица. Напошљетку још неколико пута поскоћи и изгуби се у гомили. Остали и даље продужавају кретати се у исто великом миру ; а на мјесто