Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 244

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Св. 6

онога појављује се други играч, који иеколико — различитије покрете чини, а послвје нонавља све као и први. Могуће је, да је из узрока монотоности и једноставности народних игара ; такође и из уважења својих предака, 1871. год. покушавано ионављање олимпијских игара. Него, покушај је испао доста слабо, те је на томе и остало. — ,,Г. Ц." Исправак. У Ш. свесци „Источника" од о. г. на страни 119. при дну стојп штампано: „0 Селмановићима, види од 1891. год. у „Бос. Вили"

из мојих путних црта: „Један дан на Кукању", што сам спремио још у августу лањске године у „Бос. Вилу" — баш, кад и путне црте у „Источник", па како још до сад не угледа свијета, то молим нек ми пошт. читаоци незамјере, што се овијем исправља. Прије мјесец дана јавио ми је уредник „Бос. Виле", да ће се у овој години штампати у „Вили", те кога занима нек прочита о Селмановићима. У Фочи, 13. априла 1892. М. С. II.

I Глеменити г. Јохан католик и би иши спахија у селу Полој (котар Дервенски), учинио је племенито дјело тиме, што је своје кмете у Полоју понудио, да своје поеједе од њега откупе, тнто су они прихватили те се с њиме погодили и откупили. Том приликом изунео је од продаје један комад земљишта у вриједности од 200 фор. тако звано „збориште", гдје се сваке године на дан 30. јуна обдржава пољски благослов и молитвени збор, те је то српској цркви лјешћанској даровао и код грунтовне области у Дервенти на исту уписао. Ради тога племенита дара, потписани у име црквене општине и народа парохије Лијешћа, изриче му најусрднију благодар-

Јавна благодарност. ПггариЛ римо- пост са врућом жељом: нека га Бог много годииа поживи и могућности му дарује, да може и на даље своме племенитом срцу оваким начином угађати и другима у доброчинству за примјер служити.

Јово Гудало из села Полоја парохије лјешћанске даровао је цркви лјешћанској једну кадионицу у вриједности од 15 ф. За овај лијепи дар нека му је овдје изречена топла благодарност. Бог му дао уз живот и здравље још бољу могућиост којом се по својој хришћанској свијести сјећа свете матере цркве. У ЛцјешЛу 12. маја 1992. (М. П.) Марко Јелић свешт. и парох Лијешћа и Полоја.

Ењижев! Књижевни радови Ни -ћиФора Дучи-ћа, архимандрита. Књига 2. са два прилога. У Биограду штампано у дрзкавној штампарији крал>евнне Србпје 1892. Цијена 2 динара или 1 фор. Стр. и91. Садржај је другој књизи овај : I. Морача и Острог у Црној Гори. — II. Рефарат о грађи за историју сриске цркве. — ПГ. Бггљешке о Мажур. епјеву : смрт Смаил-аге Ченгића. — IV. Епископије зетска и дабарска. — V. Извјештаји о Нема1кину другом крштењу. — VI. 0 три Немањина потомка. — VII. 0 поријеклу кнеза Лазара Хребљановића. — VIII. О смрти цара Уроша. — IX. Запис у старој добрунској цркви.

! вијести. — X. Српске сфрађистичке и хералдичке старнне. — XI. Двије србуље у манастнру Савини. — ХП. Добрушта. ХН1. Приказ Борхгафове раснраве о цару Душану. — XIV. Оцјене п прнкази књига. XV Српски арханђ. манастир у Јерусалиму. — XVI. Приказ дјела: Спољни одношаји Србије. — XVII. Словенскн рукописи у народној библиотеци у Парпзу. — XVIII. Разни записи. — XIX. Приказ XIX. књиге: Истор. споменици у Загребу. — XX. Стара хумска епископија, садашња херцеговачка мптрополија. -- XXI. Приказ о старом грбу босанском .