Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 245

Проповједник српске народно цркве од ТооФана ЖивковиЂа, нравославног еппскопа гсарловачког. На свијет издао но смртн владике Теофана брат му Јован Барон Живковић. < 'ав чнст нриход од ове књиге намјењен је фонду за свештеничке удовице и сиротс овог владнчанетва. Овасе кљига може добити само код г. Манојла ГрбићауКарловцупо 1 50 ф. комадоснмпоитгарине. У идућој свесци овог листа слиједи опширан приказ ове књиге и „проновједника". Извјештај о раду и стању панчевачке српске православне црквене опипине за годину 1891. Подноси црквени одбор главној скупштини са-

званој за 12. анрила 1892. УН1.. извјештај Нанчево 1892. Штампарија Браће Јовановића. У години 1890. било је стање благајне 256.967 ф. 43 н. Укупно стање за 1891. увећало ссса 4.446 ф. 13 н. Српске народне умотворине. Књпга прва. Српске севдалинке. Из ковчежића: Мир(ка) С. ПоиовиЛа-Родољуба. Чист приход — пошто се одбију трошковн намијењен је у корист — за подизање фонда: српског књижевност друштва у Босни и Херцеговнни. У Панчеву 1892. на продаји у књижари Браће Јовановића. У овој књизи са 133 стране има 216 пјесама а цијена јој је 60 новч.

Арсеније Стојкови-ћ, православни епископ будимскн Након кратког боловања преседио се у вјечност овај стари архијереј 29. марта о. г. у својој епископској резиденцији у Св. Андрији. Родио се у Мокрину 28. октобра 1804. Отац му је у том мјесту био ђагсон и учител>. Л нстом мјесту учио је основне науке а наставпо их у Сентивану, кад му се отац у то село преселно као парох. Гимназију са пет разреда свршно је у Сегедину, почевшп од 1816. Год. 1821. и 1822. свршио је са одликом учитељску препарандпју у Сомбору. Исто тако са одликом наставио је и довршио гимназију у Темиипзару, почевши је 1823. Богословију је такођ^р са одлштом свршио у Вршпу 1824. и 1825. Свришв богословпју, оде у Сегедин, гдје са одликом сврши философију 1826. и 1827., а у Пешти права 1828. и 1829. По својој мирној н озбиљној наравп приволи се калуђерском чину, те га митрополит Стратнмировић г. 1829. у јесен пошље у манастир Раковац к архимандриту Арсенпју Наки. који му је у вршачкој богословији бпо учитељ, да будс искушеник. 10. марта. 1830. постриже се и прими монашки чин, задржав своје крштено име Арсеније. Тај чин прими од Пантелеимона Жпвковнћа, митрополитског протосинђела и потон.ег епископа темишварског, који је замијенно болесног архимандрита Наку. Не дуго затим буде код митрополита Стратимнровића придворни ђакон и у једно професор у карловачкој богословнји. Год. 1831. буде нротођакон, 1833. архиђакон н кон-

\ т ља. г систоријални биљежник све до 1835., када ностаде синђелом и нротосинђелом. „РитоЈшку" п „Пастирску богословију" прерадио је те по свом рукопису предавао науке. Г. 1852. изабере га св. синод за епископа, давши му будимску дијецезу, гдје је од 1853., како нам је познато, остао до сиоје смрти, боравећи у Св. Андрији као својој епископској резиденцијп. У двапут затим на изборима митрополита, 1874. и 1881., буде Стојковић као Арсеннје V. изабран за српског митронолита, први пут једногласно а други пут са претежном већином гласова. Но ни један избор не буде на највишем мјесту потврђен, те на повим изборима буду изабрани, први пут Прокопије Пвачковић, други пут Герман Анђелић. И овом прпликом буде Арсеније Стојковић одликован орденом гвоздепе круне I. разреда. Вјечан му стто.чен у народу сриском.

■ј- Петар Петрови-ћ, протопрезвитер и члан српско-православне АЕ. М. конзисторије у Сарајеву. Послије дугог и тешког боловања, овај вијерни служнтељ божијег олтара, исповијеђеп и причешћен, преминуо је и преселио се у вјечност 18. маја 1892. год. у 2 сата послије подне, оставивши за собом тужну супругу са два одрасла сина и шћер. Покојник се родно у Фочп 17. октобра 1840. год., дакле, тек је покојник 52 године