Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10 и 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 48§

при једпој лптургпјп; и већ одређенп за свештеничку службу рукополаже се н за свепггеннка одмах послије неколико дана. Желиги је, да и ^акони сагласно древним правилнма црквеним проведу неко вријеме у ђаконском чпну. Будући свештеник служеЗш као ^акон у парохијалној црквн, упозпао бн ое више са престојећом му службом, са околином, у којој ће као пастир жнвити, са нуждама н потребама те околине, и та служба већ би му прибавила важиост, која је нужна свештенику. И послије тога, кад би већ добио свештенички чнн, он би без колебања, без погрјешака, које се често детпавају и које у сумшу парохијане доводе, ишао бп чврстим кораком по путу своје службе. Догађа се, и то на жалост врло често, да онај, који жели, да се рукоположи за свештоиика, стара се, да то што прије постигне п да што прнје оде на пароХП ЈУОд сада не би требало, да тако буде; то је несхваћање и неоцјењивање важности светиње светих тајапа, које прима и добија. Беликој тајии, у којој се полагањем светитељских руку, излива благодат св. Духа па онога. који се рукополаже, н ко-

јим се рукоположењем он призива и поставља на службу, која превазилазн сва званија овога свијета, он треба, да приступа (тој тајии) с трепетом, пажњом и припремом.

И за тајну покајања, која се пред рукоположењем свршава, требало би дужег припремања. Зато благочастиви кандидат свештенички нека не хнти са својим рукоположењем, а то зависи од његовог надљежпог архијереја. Неколико дана прије тога, нека се он посвети посту, молитвама и брижљивом испитивању своје савјести и цијелог свог живота, те да би тако могао духовнику потпуно открити своју душу, своје слабости и немоћи душевне, и да се искреним нокајањем очисти од гријехова, да би се могао преставити Богу обучен у хаљину невпности. Само који са таком спремом долази, може се надати, да неће бити осуђен за добивеиу благодат божију, и на такога само може се надати црква, да ће бити пастир по духу Христову. (Из : Ц (рК. В ^Д0Д10ГТИ) В. Поповић, протојереј.

Грађанске дужности свештеникове. У свакој парохпји налази се по један чо- мртвачки ковчег; човјек, кога мала дјеца обикну вјек, који, и кад нема породице, прппада поро да љубе, да поштују и да га се боје; кога и дицама свпју; човјек, кога позивљу као свједока, непознати зову оче ; пред кпм Хришћани изликао свештеника и као посредпика у свпма нај- вају своја вајприснија признаља, своје најтајније свечанијим актима грађанског зкивота; без ког сузе; човјек, који је утјешитељ по самом полосе не може ни родпти ни умријети, који узима жају свнју душевиих и тјелеснпх бпједа; који човјека с њедара његове мајке, и који га тек у је нужни посредник нзмеђу богаства и сиромашгробу оставља; који благосиља и освећује коли- тва; који гледа, гдје на његова врата редом кујевку, брачну ложницу, самртничку постељу и Ц&ју и богати и сиромаси: богати, да приложе