Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 12 Б.-Х.

54.) Кад чоек има рану од пушке или од ножа, жеђу да угаси. Од купине кориен кувати и ону воду ппти; и друго од жеђе ечмену воду пити доброе. * 55) За глуоЂу. Црно јасен воду из њега уфатити, кад на ватри гори, а мало прие тури се на врх ватре, па из њега канље вод :1, то ест лиек одглоће у уптп насути. И други илач од глуоће црвени (лук) па пзврћети из њега кориен и турити соли ћелиде немјеренс и зеитина запретати у ватру, те испећи и привијати на уши ; а кад из угаију тече гној, то ваља биели лук испећи, па оно чесно завући у уши и они ће гној истекнути. (Ова је тачка тако замршено написана, да сам једва преписао.) * 56 ) От крви из носа кад иде. Добро ест филдиш 1 ) устругати и шмеркати добро ест. * 57.) От терлеме. Ужак зелени носити и њпме се кадити; и друго (:) носити и кадити се, од жабе самарњаче јае, или јајпа носити и кадити се. •}г 58 ) Да далеко не падају роеви. Кад се спусте из трмке, узми вретено пређе те отегни од первога роја, до уљаника, на они конац сави, те тури у уљаник. * Изб, овога је одмах написано: „Свјати оче Николае избавнл еси три воеводи от руку цара благочестиваго јакоже Василпја". Па даље наставља на другој страни, другом руком: „Ово су писма од љекарија од убоја". 59.) От убоја. Узмп лозова спрчета пак успи на таву и метни смоле у сирче и распари, и метни на карпу и приви ђе си се убио. *

*) Чегааљ од слонове кости, зове се филдиш.

'ОЧНИК Стр. 579 60) От санчие. Виптњеве смоле еди нашчесерца неколнко пута, тое лиек заиста. * 61.) 0т гуше. Узми свиле конац и свежи на грло и носи на герлу: л!: (11) дана и дванести дан свежи на ружицу, или на терн шепурић. У који дан свежеш на герло у они и на терн. От нелице (?) скувај листа од бершљена и пиј воду на шчесерца, тое лиек. •к 62.) От живике. Сичана и конског камена два исета и единка кукуриека начините и уваљајте, те верзп у ону рану, пак начини вошчану керпу, тер верзи на ону рану. * На погаљедној страни стоји написапо: „за очи масло заитин". Испод овога: „За варак. Тазе мед ставити у калапсан сан и турити на ватру и варити, а не много да се не препржи, ко кад се стане огезатп, како смола, ондај помазуј врућием по книзи и стави варак и типару помазуј зеитпном и тииаром ио вараку. Испод овога написано јс крупннјсм словима, а блијеђим мастилом слиједеке: Вторник. Госгходнн свети водицу и закопа перви за темеља са срећом 4. деп јунија 1857. г ) Впонеделник. Очита господин Григорие молитву и мегну темељ и пође у Чајнпче и у Троицу (код Пљеваља) в понеделник. 10 јунија 1857. Испод овога наводи : Дадох вранца да јаше Мнћо клисара Еремић по глаголу кума Алеснја Дреповнћа, да га гледа добро. у час добар. у писаииу с попом Василием. 17. јунија понедел(ни)к. У оригиналу гдје-гдје стоји „пд", а на више мјеста замјењује „ш". Такође нигдје нема Ј ) Ово говори за Фочанску цркву, која је довршена 20. новембра 1857. год. (Види „Бос.-Херц. Источник" од 1891. год. свеска IX. и X. „Српеке старине" од: М. С. 11оповић, страна 386. под тачком VI.