Босанско-Херцеговачки Источник

\

Св. 12 Б.-Х.

Иазите , вели, стражите, и молите се\ а што вам кажем, свима кажем: стражите (Мар. гл. 13. ст. 33 и 37). Ову добродјетељ трезвености преноручивали су аностоли својим вјернима. Тако апостол Петар препоручује: Будите тријезми и пазгше (I. Петр. гл. 5. ст. В); а апостол Павле вели : 1>раЉ!да не сиавамо као и остали, него д% иазимо и да будемо тријезни (I. Солуш. гл. 5. ст. 6). Колико је пак добродјетељ трезвености нужпа у жпвоту о том нас довољно увјерава само искуство; јер може ли ко у дјелу свом уредан и напредан бити, ако трезвености нема? Трезвеност ова не састоји се само у том, да се уздржавамо од прекомјерног јела и пића, него и од љутине, злобе, зависти, среброљубља и других сличних страсти и порока, јер све ово наш разум помрачује и наше здравље нарушава исто тако као и ппјанство. И ност, и бдење, и трезвеност прописују и налажу нам Божије заповиједи за то, да би ми пребивајући у њима, свагда били пред Богом свети и чисти, и у вјери и љубавн евапгелској постојани, једном ријечи: пост са бдетвем и трезвеношћу прописан је од Бога за то, да би испуњени били плодовнма св. Духа, јер, у противном случају ако се лигаавамо благодати св. Духа, то молитве иаше бивају код Бога узалудне и непстинске. Како на молитву тако и на пост, бдење и трезвепост побуђује нае: 1) Саме заповиједи Божије, које нам наре1 )У)у, да се за себе и за наше блпжње молимо; 2) Несравњено милосрђе Божпје према онима, који му се истшшто моле по оном: Јср си, ти Госиоде, добар и милосрдан и веома милостив, који.те иризивљу, и који те призивајиу истини (ГТсалм. 86. ст. 5. и Псалм. 145. ст. 18). 3) Божија обећања, која ће он извршити, јер : Вјеран је Онај, који је обеДао (Јевр. гл, 10., сг, 23). 4) Посредовање Исуса Христа за нас код Бога. 5) Помоћ Духа светог у нагаим немоћима. 6) Наше нужде како душевне тако и тјелесне. 7) Биједе и казне које и овог и овог свпјета очекују. Све ово довољно нас побуђује, да Богу духовне жертве узносимо, т. ј. да му се непреетано молимо.

Стр. 541

Но дјејства и плодови молитве побуђују и пооштравају нас на молитву, јер помоћу молитве рађа се и расте у нама нрава вјера; модитвом просимо и примамо од Бога и душевна и тјелесна блага. Средством приљежне и усрдне молитве побјеђујемо гријех, прогонимо јаде и невоље, налазимо у души нашој утјеху, н чувамо се од разнпх искушења ; и најпослије средством усрдне молитве добивамо вјечно спасење, по оном: да ~Ке се сваки сиасти, који призива име Тосподње (Дјел. гл. 2, ст. 21), А на против, који би сва поменута побуђења к молитви иа гордости презирао, таквог постигну ужасне биједе и казни; јер такав преступа божије заповиједи и вријеђа његово милосрђе; такав својевољно затвара улазак св. Духа у своје срце; и најпослије такав својевољно лишава се свију душевнпх дарова и царства небесног. 0 оваком прегрјешном човјеку, који из гордости презире молитву, може се праведно рећи оно, што је сам Бог рекао преко пророка Исаије о народу Израиљћанском: Во познаје госиодара својега и магарац јасле господара својега, а Ћзраиљ не иознаје, народ мој не разумије (Исаија гл, I. ст. 3.) Укратко овдје треба примјетити, да молитве нагае сједињене с постом, бдењем и трезвеношћу, тек онда бивају саслушане код Бога. кад их: 1) С вјером, духом и иетином свршавамо, као што говори Христос: Све што узиштете у молитви вјерујуКи, добиИете (Мат. гл. 21. ст, 22); 2) Кад се у име Христа молимо: Заиста, заиста вам кажем да што год узимате у Оца \ј име моје, да Ие вам (Јован гл. 16. ст. 23); 3) Кад се са страхом Божјим молимо, јер по ријечима св. Пиема: Тосаод жељу испуњава онима, који га се бпје, тужњаву њихову чује, и иомаже им (Псал. 145, ст. 19); 4) Кад се са смиреним и скрушеним срцем молимо, јер: Жертва је Вогу дух скрушен, срца скрушена . поништена не одбацујеш, Воже (Цсал50 ст. 19); 5) Кад ближњима нашим праштамо уврједе н грјехове, и с њима се миримо, јер вели Христос: Кад стојите на молитви, ирагитајте ако шлао имате на кога: да и Отац ваш који је на небесима оирости вама иогрјешке ваше (Мар, гд, 11. ст. 25); и