Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 542

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

6) Кад просимо оно, што је вољи Божјој угодно, јер: ако што молимо ио вољи ЈБеговој тслуша-Ае нас (I. Јован гл. 5. ст. 14). Напротив тога молитве наше онда бивају код Бога узалудне и не дјејствителне: 1) Кад се лидемјерно молимо: Кад се молиш Богу, не буди као лпцемјери , вели Христос (Мат. гл. 6. ст. 5). 2) Кад се молимо, а вјере немамо: јер који се сумња он је као морски валови, које вјешрови подижу и ранмеЉу. јср такови човјек нека не мисли да ће иримити што од Вога (Јак. гл. I. ст. 6. и 7); 3) Кад што просимо од Бога на рђав начин. јер по ријечима св. Писма: Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својијем трошите (Јак. гл. 4. ст. 3); 4) Кад што просимо с гордошћу и осуђењем наших ближњих: Нијесам као остали људи, или као овај цариник (Лука гл. 18. ст. 11); и 5) Кад уврједе и гријехове непраштамо нашем ближњем Ако ли не оираштате људима гријеха ниховијех, ни отац ваш неКе оиростлити вама гријеха вашијех (Мат. гл. 6. ст. 15). Има још двије околности, које могу осујетити и не услишати молитву нашу код Бога, а те су: 1) Кад слово Божје не слушамо и ум наш од Бзега одвраћамо. 0 овом сам Бог с гњевом овако говори: Што звах, али не иослушасте, иружах руку своју, али нико не мари, него одбацисте сваки савјет мој, и карања мојега не хтјесте иримитц; за то % се и ја смијати вашој невољи. Тада Де ме звати, али се непу одазвати и т. д. (Приче Сол. гл. 1. ст. 24, 25, 26 и 28); и 2) Ако и слушамо слово божије и читамо га, но нп мало се по њему не владамо, нити се за наше гријехе кајемо. И о овом сам ™ог овако говори: Када ширите руке своје, заклањам очи своје од вас\ и кад множите молитве, не слушам ; руке су вагие иуне крви. Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дјела соојих исирсд очију мојих, ирестаните зло чинити .. браните удовице. II ако гријеси ваши буду као скерлет, иостаКе бијели као снијег (Исаија гл. I. ст. 12 —19), Из свега што је довде речено, како о саборној тако и о уједињеној молитви, види се јасно, да је молитва важан дио богослужења, и да ми, свршавајући је, самим дјелом исповиједамо Божчје скемогућство, свуда присуство, премудрос? и б»ј(ут>ст ЈБегову, За то нико да не дре-

зире молитву, као спасоносно срество Богом установљено и нама предано, но да сви од малог па до великог и мушко и женско, име Господа сведршца и Творца од чистог срца призи" вамо и Бзему једном част, славу и хвалу одајемо, благодарност и поклонење приносимо, по оној заповиједи: Госиоду Ђогу својему иоклањај се и Њему јединоме служи (Мат. гл. 4. ст. 10). Госиода Ђога својега бој се, и њему служи, и његовим се именом куни (5. књ. Мојсиј. гл. 6 ст. 13), 2) 0 молитви на по се као нарочитој дужности евештеничкој. Да је молитаа чину свештеничком својствена дужност, и да је од самог Бога њему заповијеђена и наређена, увјеравамо се из св. писма како старог тако и новог завјета. У старозавјетној цркви сам Бог, законополажућа чин служења, опредијелио је на ту службу нарочите људе, као Арона и Левнте, п заповиједио им је да се за цио народ Богу моле: И ово нека вам буде вјечна уредба да очишКате синове Из\уаиљсве од свијех гријеха њиховијех (Ш. књ. Мојс. гл. 16, ст. 34). И на другом мјесту: Свештеник нека се моли за сав збор синова Израиљевијех, и оирости%е им се (IV. књ. Мојсијева гл. 15. ст. 25.). А у новозавј етној цркви премда је Христос сваком свом посљедоватељу молитву препоручио, но нарочито је на то дјело опредијелио чин свештенички у лицу апостола. Заповиједи Христове о овом законоположењу дате апостолпма, јесу шљедеће: Игитите и иримиЛете, да радост вагиа буде исиуњена. Заиста, заиста вам кажем, да што год узиштете у оца у име моје, даЛе вам (Јован гл. 16. ст. 23. и 24.). Такођер пред страдањем својим, особито је опоменуо ученике своје, да се Богу моле : Што сиаваше? рекао је, устаните, молите се Ђогу, да не иаднете у наиаст (Лука гл. 22. ст. 46.). Апостоли, шљедујући примјеру учитеља свога и покоравајући се заповиједи његовој, којом им је наредио, да проиовнједају слово Божије, свагда су уз ову дужност учења и молитву присаједињавали, п као неопходну своју дужност сматрали: II ми Кемо, говоре они, у молитви и у служби ријечи остати (Дјела ап. гл. 6. ст. 4). И као што су сами ову дужност испуњавали, тако су и пријемнике своје у том настављали и утврЈјавали. Св. апостол Павле пише Тимотију: Чо/до Тимотије! молим дакле прије свега да, се