Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 543

чине искања, молитве, мољења, захваљивања за е.ве луде, за цареве, и за све који су у власши (I. Тим. гл. 2. ст. 1 и 2). А апостол Јаков о овој дужности свештеничкој овако вели: ЈВолује ли ко међу вама, нека дозове сшарјешине црквене (свештенике), те нека читају молитву над њим (гл. 5. ст. 14). Очевидно је дакле, да су и Исус Христос и Апостоли дужност ову молити се Богу за све људе нарочито чпну свештеничком наредпли и препоручилп; и по томе дужност ова молити се Богу за све л>уде, тако је чину свештеничком својствена, каб' и дужност проповједати слово Божје. Но, о коме и о чему дужни су свештеници благост Божју умољавати, то се доста јасно види из горе речених ријечи св. Писма и старог и новог завјета; но осим тога и сам Исус Хрпстос примјером својпм поучава нас о коме и о чему треба да се молпмо. Тако Он се послије тајне вечере пред страдањем својим, као човјек молио се Богу Оцу, да би добро и што прије свршио дјело нашег спасења, да би сачувао апостоле од раздора и саблазни, и да би све оне, који у Њега вјерују, отачаским својим благоутробијем помиловао и од свакога зла сачувао: Оче! ријечи, које си дао мени, дадох им, и они мримише, и познадоше истинито, да од тебе изиђох. Освети кх иситном својом: ријеч је тчоја истина. Ја шсжвујем себе за њих, да » они буду освеЛени истином. Не молим иак само за њих, него и за оне који меузвјерују њихове Јмјечи ради. Очесвети! сачувај их у име своје. Сачува их од зла. (Јован гл. 17. ст. 8, 17, 19, 20, 11 и 15). По прпмјеру Христа Спаситеља најприљежније молпли су се и апостоли Богу о тој проиовједи евангелској, као што се види из њиховијех рпјсчи: Госпиде! дај слугама својима да говоре са сваком слободо.и ријеч твоју (Дјел. гл. 4. ст. 29). Апостол Пакле и други у молитви проснли су, да би им Госиод дао сплу и снагу у проповједи евангелској : (Ефес. гл. 6. ст. 19) Исти апостол са свима ефеским свештешшима клечао је па кољенима и молио се Богу о свима вјернима пошљедоватељпма (Дјел. гл. 14. ст. 23. — гл. 20. ст. 36. гл. 21. ст. 5. ,— Рпм. гл. 1. ст. 9. и 10). — Ефес. гл. 1. ст. 16 и 70). И у опште сви аиостолв молили су се Богу за оне, које су они у вјеру Христову обратили, да би Бог у њима ту вјеру утврдио, да би уза-

јамну љубав међу њима умножио, и да би склоност у њима укријепио на све оно, што је поштено и добродјетељно. Из овога шљедује, да је сваки свештеник обвезан молити се Богу за своје парохијане, да би вјера у њима остала тврда и непоколебљива, и да би узајамна љубав међу њима царовала (Лука гл. 22. ст. 32). Свети апостол Павле у посланици својој на Тимотеја, пзмеђу свију људи напомиње цара, о коме најприје треба свештеник да се моли Богу, јер је цар, краљ, књаз и свака врховна власт у земљи, од самога Бога, као глава народу, постављена, којој су сви подајници обвезани од првог па до пошљедњег покоравати се, част и поштовање одавати и вјерни бити (Рим. гл. 13. ст. 1. — I. Петр. гл. 2. ст. 13. и 17.) Послије земље владаоцу, т. ]. послије врховне земаљске власти препоручује апостол, да се свештеник Богу моли и за оне, који су у власти, т. ј. који врховној влагти у управи државом и земљом помажу, да би они духом његовим настављани, при отправљању дужности својој, у животу свом такви били, какове сам Бог захтијева, да по намјери апостола Павла: да тихи и мирни живот иоживимо у свакој иобожности и иоштењу, јер је ово добро и иријатно иред Сиасител,ем наши.јем Богом (I. Тим. гл. 2., ст. 2, 3 и 4). Сам Бог у слову свом захтијева, да би постављени над народима управитељи били: 1) Људи благочестпви, богобојажљиви, праведни, смирени, а не гордељиви (II. књ. Мојс. гл. 18., ст. 21), да би били мудри и смишљени (У. књ. Мојс. 1. ст. 13 и 15.); 2) Да би са потчињеним народом благо и лијепо поступали, и о његовом добру и напретку старали се; да би настојавали, да мнр и спокојство у земљи влада, и у свему и свачему добар напредак да се уведе и чува; да би злочинце казнама укроћавали а невине и добре заштићавали (Римљ. гл. 13., ст. 3 и 4. — I. Петр. гл. 2., ст. 14.); 3) Да би на суду били беспристрасни и праведни : Саслушајте расирс међу браЛом својом и судите право између човјека и брата његова и између дошљака који је с њим. Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малога и великога, не бојте се никога, ј е }> ј е с уд Вожји (V. књига Мојсијева гл. 1. ст. 16 и 17). При том пријети Бог између