Босанско-Херцеговачки Источник

Срт. 544

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

другога и то, да судије не би мито примали: Пе изврЛи иравде и пе гледај ко је ко, пе иримај шклона, јер поклом зашљепљује очи мудрима и изврДе ријечи праведнима (V. књ. Мојспјева гл. 16. ст. 19). Но п за цио народ дужни су светптеиици Богу молитп се, по оној заповиједи Божијој : Дд ПО.ИОЛНТГА ЖјКЦг (свештеншс) Ш К(1гп> 1МНШКТх Изрли.нки^г И Ш ГК^-К Гр^^-К Н^"К. Јер СВИ погријешујемо много пута (Јак. гл. 3, ст. 2); но да бп милостиво опроштење грјехова наших добили, то је нужно, да се свештеппци као пастири, за све људе Богу моле тим прије, што су они на то дјело нарочито и опреднјељени. А кад би Бог неко село или град, варош илп цио предјел због безаконих дјела становнике казнио глађу или помором, или земљотресом, или другим којим смртним ударом, то у таквим околностима дужни су свештеиици цијелом народу савјетовати, да се остави својих безаконих дјела, и да ее у срцу свом истинито каје и Богу обрати, по оној заповиједи: Обраттпае, се, говори сам Бог, и ирађите с.е свијех гријеха својих, и не 'ће вам безакоње бити на спотицање (Језекија гл. 18, ст. 30); п на другом мјесту: Обратите се к мсни свијем срцем својим и иостеЛи и плачуНи и тужеИи\ и раздергте срца своја а не хаљине своје, јер је милостив Госиод (Јоил гл. 2, ст. 12 и 13). Савјетујући пак и нагонећи народ на покајање и исправљање, дужни су и самп свештеници с највећом побожношку и скрушеним н смиреним срцем Богу молити се, не би ли се он смиловао и нраведни гњев од народа уздржао и одвратио. Овакову трудољубивост у наведеним околностима захтијева сам Бог од свештеника преко пророка Јоила: Жзмеђу тријема и олтара нека илауу свештеници, слуге Тосиодње, и нека рекну: ирости Госиоде народу својему. II Господ пожалиДе народ свој (гл 2 ст 17 и 18), Налазимо примјера у св. Нисму, да Бог, кад год је каквуказну на народ израиљски пуштао, свагда је гледао, да лп ће се међу љима наћи онакав човјек, који би могао стати пред Њим и гњев Његов у милост обратити, као што сам говори: II тражих међу њима који би оиравио ограду и стао на иролому иреда ме за ту земљу, да је не зсшрем; али не нађох никогџ; за то Иу излиши на њих гњев свој, огњем јарости Своје истријебџИу их, иут њихов обратиЛу им ца.

главу (Језекиљ гл. 22 ст. 30 и 31). Ове ријечи могу се нарочито односити на свештенике, као служитеље Божје, п по томе, ако је ико, то су доиста они обвезани чувати чистоту морала и живот свој богоугодно проводити, нарочито у вријеме какве каштиге, која народ снађе, да им се не рекну гореспоменуте ријечи Божје, а и ово кроз пророка Јеремију: Јер пастири посташе безумни и Господа не тражише (гл. 10 ст, 21). Свети апостол Навле у првој посланици својој на Тимотеја наводи: Шолим дакле прије свега да се чине искања, молитве, молења, захваљивања за све луде (I Тим. гл. 2 ст. 1); од куда сљедује, да су свештеници дужни и благодарност Богу прнносити за сва благодјејанија, која Он људима сваки дан указује. Оспм тога и сама природа учи нас, да ми Онога, који нам добро чини, љубимо, поштујемо и благодаримо му; а нико нам толпко благодјејанија не указује, колико Бог, јер кроз Њгга живимо и мичемо се, и јесмо (Дјел. гл. 17 ст. 28); и еве потребе за живот наш на земљи и за живот вјечни из руку Његових иримамо. И по томе дужни смо сви Господу Богу с љубављу и побожношћу благодарити да нам се не рекне: Заборавише дјела и чудеса Његова (Псал. 78. ст. 11), и како се не нађоше да захвале Ђогу (Лука гл. 17, ст. 18). Но није довољно, да онда само Богу благодаримо, кад смо у срећи, него и онда, кад бп какво зло на нас напустио, као што учи свети апостол Павле: Молите се ЈВогу без престанка, На свачему захвалуујте; јер је ово воља Ђожја у Христу Ћсусу од вас. (I. Солуњ. гл, 5. ст. 18.) Довде је говорено да су свештеници дужни молитп се за живе, но имамо прнмјера и у старозавјетној п новозавјетној цркви, да су се они молили и за мртве. Тако пророк Варух моли се за умрле: Гошоди, ре«, Вндержитмга Кож! 1[ј>,им№'к ! оумушн ,110ЛИТК» 0\[Ш ј)ШИ^"К, 1(рЛИЛ !КМТ ("К. И III по.ижин ншрдкд -к ОТЕЦ*К Н»Ш1Н1("К (гл. 3. СТ. 4 II б). А у НОвозавјетној цркви пријемницп апостолски и црквени учитељи, као : свештеномученик КиприЈан ; Василпје велики и Јован Златоуст молили су се за мртве као и за живе: Њ т8ш цж оузиконопо.гоЖНШЛ1А Ш (ШОГТШ 11», 6Ж! Пј )Н (Тј)(ШЈНН^"ћ ТДННИуК 1М.Нати кмкдти ш шш(дших"к. И на другом мјесту : II! К!& НрИИОШЕТА Ш Оу (ОПШИ^"К КНКЛМТТ!, И! К!& .И0 .1КК1, Н! К!& ЛШЛШ1ТК1НИ . С ]Ж КГА ДЈ >\"К 1КАТК1И ЗЛК^НЈ^Л.П, 6ГТК. Одовуд сљедује, да су н ноиозавјетни свештеници, као строитељи тајана Божји, обвезани