Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 547

стијана вјеру у данашње обреде наше неће нп мало пољуљати. Природно је, да се све које има свога зачетка, па и црква наша, морала постепено развијати и усавршавати. Данас, хвала Богу, она је потпуно устројена, њенн су обреди богати и одређени тако, да је свако, па ма и најмање увађање нових обреда нотпуно излишно. Него

чувајмо и хранимо наше данашље црквене обреде, којисуза цијело тдкови, са каквима се ни једна друга осим цркве православне не може подичитн. Сомбор 1893. Саопштио: Жарко Поповић, катихета.

Проповиј

Шта је вјера? — Вјера је увјерење о оном, што се не види, као кад би се то виђело, и о оном, што се жели и очекује, као кад би то сад бпло. Вјера је прва врлина хришћанска, по којој вјерујемо да има Бога; вјерујемо ГБегов свети закон и заповиједи Његове. ,,Ја сам Госиод Бог твој, да иемаш другијвх Вогова, осим менв", вели Бог у првој својој заповпједи. У овој нам се заповиједп заповнједа: „Да Бога умом својим познајемо; да га срцем право вјерујемо; да се у Њега надамо ; да 1Бега љубимо као етворитеља и највећег добротвора на1иега, да га свуда прослављамо; 1Бпму се једином клањамо; и да славу, поштовање и поклоњење, које само Њему прилпчи никаквој другој стварн не одајемо.".. Без вјере у Господа Исуса, није нам се могуће спасти. „ Који вјерујв у сина (т. ј. у Исуса Христа) говори св. Еванђеље —- имаЛе живош вјечни; а који не вјврује сина, не Ке вирши живота, но ја/росм Божија СтИе у њему. " (Јован = 3:36.) А знате ли благочестпви Хришћани, од куда се можемо најбоље научити право вјеровати ? — То нам је лијепо изложено у оимволу вјере, кога су свети ол,н саста-

з, о вјери. и „С< бЈТк жмкот-к к^чнми, дл зклит-и Т16! единиго (КТИНЛГО Богл И € ГОЖ Е (10г,м.п» €(ћ1Хрн!тл". (Јов. 17:3). вшш на саборима I. никејском 325 и костантинопољском I. 381 године. По символу вјере вјерујемо ми: Бог је један, а три су лпца божија. Отац, Син и св. Дух, којп се зову једном рпјечн пресвета тројица; Исус Христос родио се од Бога Оца прије свнјех вјекова и ннко није таки син Божији као што је Он; за рад нас људи сишао је Исус на земљу, родио се надахнукем св Духа од Дјеве Марије, а није престао Богом бити; избавио нас од прародитељског гријеха и смрти, што су још Адам и Ева у рају згријешили; страдао је, умро и сахрањен био, три дана лежао у гробу; ускрсао трећи дан; узнпо се на небо п сјео еа десне стране Бога Оца; опет ће доћи, да суди свима људима; вјерујмо у Духа светога, којп излази од Оца, са сином се прославља и он је го ворио преко пророка; вјерујмо у једну свету, саборну н апостолску цркву; признајемо једно крштење за рад опроштења гријехова т. ј. признајемо седам тајни новог завјета: крштење, миропомазање, причешће, покајање, снештенство, женидбу п свештање масала; вјерујемо да ће у посљедни дан сви л.уди ожпиљетп, и да ће бити послије тохла вјечпи јкгшот. Све ово што наноменух, не користи нам, ако мп право не вјерујемо, а на нама