Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 548

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

свештеницима велика је одговорност да ми поучавамо све људе; јер, ни *јера не може бити без ироповиједања. Од нас свештеника сам Бог захтјева, да по могућности учимо свој парод, а који може, а не ће Бог му пријети највећим мукама, као што лијепо учи св. писмо старога вавјета: „Сине човјечијн! Поставих те сшражарем дом-у Израиљеву, да слушаш ријечи из мојих уста и да оиомињеш (људе) од мене. Кад речем безбожнику шгинуЛвш, а ти га не оиоменеги и не ироговориш му, да би одвратио безбожнпка од безаконог тугиа њчгова, да би га сачувао у животу; онај &е безбожник иогинути са свог безакоња, али Лу крв његову тражити из твојих руку . (Пророк Језекиљ 3:17 и 18.) Свештеник се назива у св. писму ангел, а пошто је ангел вјесник, дужан је дакле и свештеник, као ангел непрестано јав.љати људима вољу Оца небескога; назива се оцем свију, па с' тога је дужан очински се старати о својим парохијанима, учећи их на свака добра блага; н најпослпје назпва се другом женпха Христа, које пе може бити, ако не буде проповиједао. Дакле, видите благочестиви Хришћанн, да је нама своштегшцима дужност да вас поучавамо, да вас од гријеха чувамо; али и на вама је велика одговориост, да се п ви свсјим свештеницима покоравате, да их слушате и поштујете као своје духовне оце. Наши прађедови, од увијек су право вјеровали, па Србин право вјеруЈући могао је послнје пет-сто љетњег робовања оиет на ново оживљети; јер м^ лијепа православпа вјера улнј љубави, да љуби своје име и свој понос; улпј му иаде, да ће онет ускрспути,

И, за све то ми имамо да захвалимо нашим свештеннцима, који са часним крстом и Србуљом у руци, уљеваше у наше српске ^едове истинску вјеру; имамо, да захвалимо нашнм хајдуцима, нашим гусларпма и нашим лијепим српским обичајима. Па зар не би било срамота, — зар не бн на вама био велики гријех, кад би ми ослабили у својој вјери?! Но ннје само доста, да мн просто вјерујемо, него треба сваки да дјелом засвједочимо. Спаснтељ је казао: „Ие Ле сваки, ко]и ми говори: Госиоде! Господе! доЛи у царство небесно; него онај, који врши вољу оца мога, који је на небесима " (Матеј 7: 21.) Против вјере гријеши: „Који говори, или мисли, да нема Бога; који не вјерује, што свето Писмо учи; који не вјерује православну цркву Христову, — јер као што је једна истина, тако је и једна само црква и вјера пстинпта, а то је источно-православна; даље гријенш: ко противно тумачи Закои Божији; којн вјерује у друге ствари — моли им се и у њих се нада; који не вјерују у Божпју моћ; који поштују Бога само спољашним знацима, а срце им је далеко од Бога; који двоуме о многоме које-чему што је у вјери; особито грнјеше гордељпви, који хоће, да покажу, да онп нешто више знају од простог народа; п најпослије грпјенш протпв вјере, кад се ко одрече своје православне вјере и прнми ДРУТ "јеруПа, ко је рад, да у њему почива Божији благослов, тај треба право да вјерује у Бога и ГБегов св. закон, и да чинп добра дјела свсјим ближњима. Тијем ћете показати драга браћо н сестре, дасген ви потомци нашијех храбријех ирађедова, који су на коцима мученичку своју душу нспугаталп, све зд