Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 12

Б-.Х. ИСТОЧНИК

Стр. 523

вијех усгаа, иочем је оп сшђео Господа иад војскама (Малах. 2, 7). Кад је овако узвишен и свети позив проповједника. црквеног, онда сваки свештеник, који занемарује ову свету дужност своју, узима на себе велику одговорност и пред Богом и народом. 8а недостојно вршење своје учитељске дужности, сваки ће свештенослужитељ предстати страшном суду Божијем, и даваће одговора за своје стадо, ако ово буде огрезло у безакоњу због иедосшатка духовиог видјела (Јез. 3, 18.; Мат. 23, 13). За то сваки свештеннк ваља да се озбиљски потруди окопроповпједањаслова Божпјег, и ширења истина хришћанских у повјереиом му духовном стаду. Такав пастир који учи и наставља л>уде у спасоноспој науци Христовој, сматра се као сурадник самог Исуса Христа, као правп посљедовач светих аиостола, као свјетилпик што снја међу људима, као сунце. Такав свештенпк, којп поучава народ у истпнама, и моралу хригаћанском, ои уједпо и васшггава своје стадо, оп сазидава тпјело цркви Хрнстовој, он расиростире славу Божпју, и спрема људе за вјечно спасење. Свештеипково дјелање па утврђењу слова Божијег ме^у Хришћанпма, најбоље је одлпковање његово у народу српскоправославиом и његовим парохијанима. ГБегово дјеловање несастоји се само у слуЈкењу у цркви, ц у отправљању разнпх свештенодјејстава и служби црквеним уставом прописапих; оно се састојн још и у томе: да свешгепик свугдје, у свако доба и нрп свакој прилици учи н проповиједа. Свештеипци! Вн треба на првом мјссту да сте учитељи свога народа — сво-

јих парохијана; ви треба да пмате из углед свога рада и дјеловања, узвишена примјер Христа Спаситеља, и његовпх ученика. Господ Исус Христос није пропуштао ни једне прилике, да не рече коју поучну, да не учини људству које добро дјело. Он је то чинио и у храму, и у варопш, II у селу, и у дому, и на суву, и иа мору, — једном ријечи свугдје и на сваком мјесту. Свештеиицп! Ви треба. ви морате, ви сте обавезани по дужности својој, да учите свој народ, јер сте из њега потеклп, јер жпвнте с њиме; вн сте увијек у додиру с иародом; вн имате прилике и могућности, да познате све моралне болести својпх парохијана, па да вјером, љубављу, молитвом и иримјерним вашим владањем, а са жнвом рнјечи и поуком из Христовог јеваиђеља, лијечнте болест богоданим вјерозакОћским средствнма; да духовно стадо у религији поучавате, да га чувате од гријеха, од страипутица, од заблуда, од празповјерија, од несрећо и пропасти; да гајпте и његујете народне моралнорелигпјозне обичаје, који нпјесу протпвпи духу саме вјере, и јеванђелског морала; да строго чувате црквене установе и св. предања; да сложите што је растројено; да мирите што је у завади н омразп; да сљубљујетс; да спасавате душе човјечнје; — укратко рећп: ви треба да учите своје парохијане свииа хрншћанским дужиостима према Богу, нрема ближњпм, и према собп самом. Јест, ви тако морате чнпити, јер се на то заклетвом зарекосте пред престолом Божмјпм, — у храму. Као иародпн — прави прпјатељп, ви сте дужни послпје Бога пајвшие љубити свој народ, пз чпјег сте крпла н за кога сте и постављенп: да му будете учитељи рнјенју