Босанско-Херцеговачки Источник

Ч-ГЈ-р. 'О&ЧЕ

Б.-Х. ИСТОЧНЖК

Св. 12

и дјелом у вршењу својих дужности, и хришћаиских и народних; јест, будите прави српски свештеници, чије је неограничено родољубље и брига о срећи и спасењу народа, — стотинама година у тешким, и за наш српски народ врло мучним, временима, дивљена достојним прегаоштвом, посвједочена. Иди зар данашњи свештеници нијесу потомци и синови тијех великих пријатеља народа? Свештеници! Видите ли да из дана у дан морал у нашем народу пада; видите ли да код многих и многих, срца су празна и хладна према огњу вјере наше, који је некада међу нашим предцима разгријевао љубав стиду, поштењу и д,ругим врлинама. Видите ли да су нам из дана у дан наше цркве празније, а механе иуније. Па кад је то тако, онда треба да се пожурите, да се спремите и наоружате крстом и јеванђељем, те да најглавнију дужност проповиједања вршите. и народ, кад га год у цркви и на збору у парохији буде — поучавате; а у томе треба да сте истрајни, па макар непожњели одма жељена и обилата плода. Пе треба да вас збуни, ако наиђете на противности. Непослушају ли вас један, послушаће вас други, трећи или десети. Свештеници! Вама се наређује и најтоплије препоручује: да неизоставно и по могућности проповиједате у храму Божијем свака недјеље и празника. А да би успјешније ову своју пастирску дужност вршили, потребна вам је помоћ, која би вам олакшала вашу проповједнику дужност, — потребне су вам изврсне проповиједи и бесјоде, из којих би могли свој ум богатити знањем из

хришћанске науке, и из којих би могли напајати срце ваше и парохијана хришћанским истинама. Ено вам штампаних проповиједи и бесједа у књигама православних епископа, протојереја и свештеника; па узмите у руке те књиге, изаберите из њих сходне бесједе за ваш говор, и читајте из књиге, ако вам је тешко, или неугодно на памет научити, или ако неможвше сами састаеити. За наш народ нијесу још научне бесједе и неразумљиви изрази. Народу треба да казујете садржај науке Спаситељеве и апостолске, просто и разговјетно; а поред тога да придодате овој науци сходне времену и околностима поуке за живот. Знајте да нпје срамота за свештеника, — који иеумије сам саставити, и напамет говорнти бесједу, — да проповијед или бесједу из књпге чита, али је грдна срамета и велшса гријехота недјељом и празником народ без духовне хране остављати, и своје парохпјане добру неучити, и за њихово се душевно спасење нестаратп. Још један пут, драги свештеници Наше Епархије, вама препоручујемо и преклињемо вас великим именом Божијим, прените духом,псгледајте је ли вам „њива" запарложена, и у каквом се религијозном п моралном стању налази ваше духовно стадо, па подајте му хране, напојте га тгеивом ријечи, из пепресушног извора св. Писма и јеванђелске науке. Протопрезвнтерима и надзиратељима нарсфујемо, да сваке године духовној власти шаљу непристрасна извјешћа о вршењу проповједничке дужности његовог подручпог свештенства у својнм парохијама, т. ј. колико је који свештеник про-