Босанско-Херцеговачки Источник

Св, 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 525

повиједи или бесједа преко године говорио, гдје и кад? је ли читао или на памет говорио? — Тако исто да доставл>ају и писане бесједе и проповиједи од оних свештеника, који су сами саставили и гово-

рили, то ће им служити за п.ихову похвалу. У Сарајеву , 22. новембра 1893. АЕ и Митрополит Дабро-босански: Ђорђе Николајевић.

Број 2303.

Окружница.

Свима парохијалним и протоиреавгшерским уредима у Дабро-босашкој Еаархиуи,

ДогаЈја се, да у нашим православним цркнама и свјетовна лица кад-кад слова говоре, која према установама св. отаца немају власти са амвона учити, а и спрема им оскудјева, те не могу и ие знају извести своју проповјед онако, како прописују затсони цртсвени, и теорија нзложена у науци црквеној. Баш овијех дана, на опијелу једном, држао је у једној цркви надгробну ријеч умрлом, један прости мирјанин, и тај је у својем говору неумјесно вријеђао неке, и држао се таквог тона, којп не одговара духу свете нам цркве. Власт црквеиог говорншптва и проповиједања дао је сам Христос Спаситељ својнм апостолима. Ту власт наслиједили су 1БИХОВН насл.едници т. ј. епископи, а ови су опет опуномоћили свештенике, да могу свакн своју паству врлиоала хришћанским и истинама јеванђелским поучавати. Аиостол Павле забранио је женама говорнти у цркви, а св. оци на трулском сабору (правило 33. и 64.) забранигпе опет и наложише, да свјетовшацн не смију узимати на себе проповједничко достојанство у цркви, под пријетњом одлучења. Без овлашћења и дозволе мјесног епископа (архијереја), не смпје нико у цркви проповиједатн. Еиископ је главни чувар православног учења у цркви својој;

њему припада право надзора над свиЈем онијем, што се у цркви говори, и он Ј'е Ј - едини властан, као чувар вјере и морала, прегледати најпрчје, па одобрити или забранити говор. Ко би од саД желио да говори проиовјед у цркви, таЈ - мора тражити дозволу ту у мјесту од најстаријег духовног лица> Сваки свештеншс може у својој цркви проповиједати, и то Ј *е дужан често чинити; али стран свештеник, друге паророхије, већ треба Да затражи дозволу мјесног пароха, атсо жели у његовој цркви говорити. Мирски пак л>уди кад намјеравају по нужди и околностима у цркви држати говоре, дужни су свој говор написан прије предати у мјесту најстаријем свештеном лицу, да га прочита и одобри. Ова забрана о,дноси се само на цркву, а на мјестима изнан цркве, на јавним скуповима, забавама и светосавским бесједама, дозвољено је и л >уд има свјетског сталежа говорити, али ув1'јек са предосрожношћу, да пико не вријсђа власти, ни поједина лица, и не задир е У подитику. Позива се пР ечасно свештенство, да ову окружницу обиародује у црквама, и да се свак тога У напредак држи. Из конзистоР и Ј алне сједнице. У Сарајеву , 17 - новемб ра 1893. \К и Митрополнт Дабр Ј -босански: -Јоорђе НиколаЈевић.